AKO ZASPIM NA SAT VREMENA, POGINUĆE 30 LJUDI: Svi su mislili da je ovaj čovek slikar, ali istina ih je ZALEDILA
"Spasavao sam živote zato što nisam mogao da se suočim sa nepotrebnom smrću, jednostavno nisam mogao"
Godina je 1944. u okupiranom Parizu. Četiri prijatelja provode dane u uskoj sobi u potkrovlju. Komšije misle da su slikari - priča o slikarima pokriva miris hemikalija. Prava istina je da su tih četvoro ljudi članovi jevrejskog pokreta otpora. Mala soba je laboratorija u kojoj pokušavaju da naprave lažne pasoše da bi spasli članove svoje porodice i prijatelje koji samo što nisu deportovani u koncentracione logore. Najmlađi član pokreta otpora je skoro dete, njegovo ime je Adolfo Kaminski (18).
Preporučujemo
DEVOJČICA JE MUČILA OSOBU OBOLELU OD RAKA JER JE ĆELAVA, a onda joj je majka uradila nešto što će pamtiti ceo život (VIDEO)
SEĆANJE NA KRVAVI MASAKR: Fotografije koje je svet NAGRADIO!
MRAČNA TAJNA KONC-LOGORA: Priča o Jevrejima koji su mučili Jevreje zbog ljubavi Nemaca (FOTO)
Ukoliko se preispitujete da li ste uradili dovoljno u životu, nemojte se upoređivati sa gospodinom Kaminskijem. Do svog 19. rođendana Adolfo je spasao hiljade života praveći lažna dokumenta. On je nastavio da se bavi falskifikovanjem dokumenata u skoro svakom većem obračunu sredinom XX veka.
Danas gospodin Kaminski ima 91 godinu, on je nizak čovek sa dugačkom belom bradom i jaknom od tvida. Živi u skromnom stanu nedaleko od svoje nekadašnje laboratorije.
Kada su njegove komšije videle da ga intervjuišu novinari, konstantno su zapitkivale ko je on i zašto ga snimaju. Rekli su im da je gospodin Kaminski heroj iz Drugog svetskog rata i da su njegovi herojski podvizi trajali dugo nakon završetka rata.
Kaminski nije ovo radio zbog slave. Radio je u tajnosti i govorio je o svom poslu tek nakon što je prošlo mnogo godina. Njegova ćerka Sara saznala je za očevu priču tek kada je odlučila da napiše knjigu o njemu "Adolfo Kaminski: Život jednog falsifikatora".
Kaminski nije radio ni zbog novca. Nikada nije prihvatio novac od begunaca, jer je želeo da njegov motiv ostane jasan i da nastavi da radi samo zbog svojih uverenja. Konstantno je živeo u nemaštini, a kraj s krajem je krpio tako što je radio kao komercijalni fotograf. Toliko je radio za vreme rata da je oslepeo na jedno oko.
Iako je bio iskusan falsifikator, ovaj posao nije pričinjavao mnogo zadovoljstva - jedna sitna greška i osudili ste nekoga na zatvor ili smrt.
- Ovaj posao je ogromna odgovornost, težak je, ne pričinjava mnogo zadovoljstva. Još uvek me proganjaju sećanja na ljude koje nisam uspeo da spasim - kaže Kaminski mnogo godina kasnije.
Gospodin Kaminski je saosećao sa izbeglicama delom zato što je i sam bio izbeglica. Rođen u Argentini u porodici ruskih Jevreja. Kada je imao sedam godina dobio je mogućnost da ode u Francusku uz argentinski pasoš. Tada je prvi put shvatio pravu vrednost reči "papiri".
Sa trinaest godina se ispisao iz škole i da bi izdržavao porodicu radio je na hemijskom čišćenju.
-Moj šef je bio hemijski inženjer, tada sam mnogo naučio o ispiranju fleka i hemijskim procesima - rekao je Kaminsk.
1943. godine sa porodicom je uhapšen i prebačen u logor u Dransiju. Ovog puta njihovi pasoši su im spasili živote. Argentinska vlada je izrazila protest jer su njeni građani odvedeni u logor, tako da su u Dransiju ostali samo tri meseca, dok su svi ostali logoraši poslati u smrt.
Kaminski se seća svog profesora matematike koji je pristao da ga podučava u kampu: "Jednog dana se jednostavno nije pojavio na času. Tek kasnije sam saznao da je njegovo ime bilo na listi."
Kaminski je oslobođen i prebačen u Pariz, pod konsantnom pretnjom da će biti uhapšen. Uskoro nakon njihovog oslobađanja, nacisti su počeli da hapse i odvode i argentinske državljavine.
Da bi preživeli morali su da odu u ilegalu. Adolfov otac je uspeo da dobije papire od jevrejskog pokreta otpora, a poslao je Adolfa da ih preuzme. Uskoro je mladi Kaminski shvatio da može da bude od pomoći pri falsifikaciji dokumenata.
Počeo je da radi za pokret otpora, prioritet su im bila deca koja će uskoro biti deportovana u Dransi. Smeštali su decu u svratišta i napuštene kuće ili su ih krišom prenosili u Švajcarsku i Španiju.
- Računica je bila jednostavna. Za sat vremena mogu da napravim trideset dokumenata. Ukoliko budem spavao sat vremena, trideset ljudi će umreti - rekao je jednom prilikom Kaminski.
Istoričari procenjuju da je jevrejski pokret otpora u Francuskoj spasio između 7 i 10 hiljada dece.
Nakon završetka rata Kaminski je planirao da prestane da radi kao falsifikator. Ipak, dok je radio stupio je u kontakt sa drugim pokretima otpora i nastavio je da radi narednih 30 godina.
- Ne bih jemčio za svaku pobunjeničku grupu. Neke od pobunjeničkih grupa koje je podržavao su se služile nasiljem -kaže Kaminski koji je ubrzo nakon rata postao otac, ali nije mogao da kaže svojoj porodici da radi za ilegalu.
- Spašavao sam živote zato što nisam mogao da se suočim sa nepotrebnom smrću, jednostavno nisam mogao - rekao je Kaminski.
- Sva ljudska bića su jednaka, bez obzira odakle potiču, u šta veruju, koje su boje kože. Nema nadređenih i podređenih, takva određenja nisu prihvatljiva za mene - kasnije je dodao.
1971. godine ubeđen da mnoge grupe znaju njegov identitet i da će uskoro biti uhapšen gospodin Kaminski je prekinuo da se bavi falsifikatorskim poslom i nastavio da podučava druge o fotografiji. Kada je bio u alžirskom pokretu otpora upoznao je ćerku alžirskog imama sa kojom je napravio troje dece.
Kaminski zna da je danas, kao i tada za vreme rata, mnogima potreban lažan pasoš, mnogo dece strada jer ga nema.
- Učinio sam sve što sam mogao, dok sam mogao. Danas ne mogu da učinim više ništa - rekao je. Srećom, mi ostali možemo.
(Telegraf.rs / Izvor: NY Times)