NEPOZNATI DEČAK ZVERSKI UBIJEN PA BAČEN U ŠUMU: Misterija zbog koje Amerika ne spava već 60 godina (FOTO)
Njegov identitet nikada nije ustanovljen, niti je ikada otkriveno ko ga je ubio. Zna se samo da se to desilo ledenog februara 1957. godine, u okolini Filadelfije. A znaju se i neki stravični detalji vezani za način na koji je to izvedeno
Bio je hladan taj februarski dan 1957. godine, kada je jedan mladić ušao u šumu kod Foks Čejsa, nedaleko od Filadelfije, u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji.
Imao je nameru da proveri zamke koje je postavio ne bi li uhvatio kakvog bizamskog pacova. Nije imao nameru da vidi ono što je video. A to što je video ga je izbezumilo. Pobegao je, i u strahu da će biti uhapšen zbog postavljanja zamki, ništa nije prijavio policiji.
Nekoliko dana kasnije, neki student je u istoj šumi uočio zeca koji utrčava u žbunje. Znajući da zlikovci postavljaju zamke u tom kraju, izašao je iz automobila da bi proverio da li je zec dobro, i video je istu stvar koju je video i prvi mladić.
Ni on nije želeo da ima ikakve veze sa policijom, ali je svejedno osetio dužnost da prijavi ono što je pronašao. A to što je pronašao i dan-danas je misterija.
Bilo je to nago telo dečaka starosti između 4-6 godina, umotano u karirano ćebence, ubačeno u kartonsku kutiju u kakvima su se u to vreme prodavale kolekve od pletenog pruća kompanije "Džej Si Peni".
Dečak je bio nasmrt pretučen udarcima u glavu. Dečakova kosa je nedugo pre toga bila sečena, možda čak i nakon smrti, jer je kose bilo svuda. Bilo je znakova fizičkog zlostavljanja, hirurških ožiljaka na članku i preponama, kao i ožiljak u obliku latiničnog slova "L" ispod brade.
Policija je otvorila istragu i udarila u zid. Dečak nije odgovarao opisu nijednog nestalog deteta iz te oblasti, niko se nije javio ni nakon što je štampano preko 400.000 flajera koji su preplavili Filadelfiju i deljeni uz svaki račun za benzin na svakoj pumpi u tom gradu.
Ukupno je 270 policijskih pitomaca prošlo tokom obuke kroz tu šumu; pronašli su dečakov plavi kačket, šal, maramicu; sve to nije vodilo nikuda. Izradili su čak i posmrtnu fotografsku rekonstrukciju dečaka koji sedi na stolici, baziranu na pretpostavci kako je mogao da izgleda kada je bio živ, ali niko nije izašao sa korisnom informacijom.
Uprkos ogromnom nacionalnom publicitetu i interesu koji je slučaj sporadično u kasnijim godinama i decenijama budio, dečakov identitet nikada nije otkriven i slučaj je još uvek otvoren.
Kao i uvek u takvim situacijama, postoje teorije.
Jedna se tiče hraniteljske porodice udaljene oko dva i po kilometra od mesta na kome je pronađeno dečakovo telo. Da je možda takvo okruženje u pitanju, prvi je ukazao neki parapsihić iz Nju Džerzija; sudski veštak Remington Bristou, koji ga je i kontaktirao, zatim je inkognito prisustvovao garažnoj rasprodaji u toj kući gde je video kolevku sličnu onoj iz "Džej Si Penija". Ćebad koja se sušila bila je slična onom ćebencetu u koje je bilo umotano dečakovo telo.
Bristou je postao ubeđen da je dečak bio sin pastorke čoveka koji je upravljao hraniteljskim domom, te da su se otarasili tela kako ona ne bi bila otkrivena kao vanbračna majka, ali da je sama smrt dečaka bila nesrećni slučaj.
Policija nije našla nikakav dokaz u prilog ovoj hipotezi. Šta više, čuveno "Društvo Vidok" je razgovaralo sa njima, pa su i oni stekli utisak da nemaju nikakve veze sa slučajem. Očuh i pastorka su se u međuvremenu venčali, što jeste donekle sumnjivo, ali je kasnija DNK analiza potvrdila da ona nije majka dečaka iz kutije.
Zatim je tu izvesna žena čiji identitet policija nikada nije otkrila, ali koja je poznata kao "M". Ona je policiji kazala da je njena majka "kupila" nepoznatog dečaka koji se zvao Džonatan, od njegovih bioloških roditelja, u leto 1954. godine. Dečak je zatim preživeo dve i po godinu telesne i seksualne torture u njihovoj kući, a ubijen je u naletu besa, bacanjem o pločice, nakon što se ispovraćao u kadi.
Majka žene "M" je zatim odrezala dečakovu dugu kosu, nakon čega su otišli u rejon Foks Čejsa da bace telo. Dok su se spremali da to učine naišao je motociklista kojeg su se jedva otresli, vodeći računa da ne vidi tablice njihovih kola. Kada je otišao, bacile su telo u kutiju koja je već bila na tom mestu, odbačena. Zapravo, ovo se poklopilo sa izjavom jednog svedoka koji se naknadno javio, da je telo bačeno u kutiju koja je već bila u šumi.
Zašto majka žene "M" i sama "M" nisu uhapšene? Pa, zato što je "M" imala istoriju mentalnih bolesti, a svi susedi koji su imali pristup njihovoj kući su izjavili da u životu nikakvog dečaka nisu u njoj videli, te da su tvrdnje "M" - "sulude". Policija jednostavno nije mogla da zasnuje slučaj na izjavi duševnog bolesnika, to na sudu ne bi moglo da prođe, a drugih dokaza nisu imali.
Bilo je tokom godina i decenija od tada i drugih teorija, a verovatno najzanimljivija je ona koja kaže da je dečak odgajan da bude devojčica. Bazirano na činjenici da je bio ošišan i da su mu obrve bile stilizovane kao da je devojčica. Pre nekoliko godina se pojavila i vest da postoji novi trag - možda je dečak iz Memfisa u Tenesiju. Porodica iz koje je dečak u to vreme nestao tek treba da da uzorak DNK na analizu.
Dok se ne ustanovi njegov identitet, dečak u kutiji će ostati samo "Dečak u kutiji". Tako ga zovu. Na grobu mu piše "Nepoznato dete Amerike". Generacije filadelfijskih policajaca su time iziritirane. Oni žele da stave pravo ime na njegov grob, ali je pitanje da li je za to sva nada izgubljena. Ipak je prošlo mnogo vremena: u februaru će biti 60 godina.
(O. Š.)