PRIČA IZ RUSKE ISTORIJE KOJU MORATE DA ZNATE: Šta je tačno Veliko stajanje na reci Ugri (FOTO)

- To je sigurno bila čudna scena: dve vojske beže jedna od druge, i niko nikoga ne goni - napisao je početkom 19. veka ruski istoričar Nikolaj Karamzin u svojoj "Istoriji ruske države", opisujući događaje te jeseni 1480. godine

Na vrhuncu ruske borbe za nezavisnost od tatarske Zlatne horde, glavna linija razgraničenja i njihove odbrane bila je tok reke Oke od Nižnjeg Novgoroda na istoku do Kaluge na zapadu. Ova linija je dalje pratila tok reke Ugre.

Preporučujemo

Ahmat-kan je jeseni 1480. godine pokušao da zaobiđe reku Oku sa zapada i da tako izbegne trupe moskovskog velikog kneza Ivana III koje su se nalazile u Kolomni, Serpuhovu i Tarusi; ako bi mu to pošlo za rukom, uspeo bi da se spoji sa vojskom svog saveznika, poljskog kralja Kazimira IV.

Na obali reke Ugre, Ahmat-kana međutim presreće ruska vojska pod zajedničkom komandom Ivana Mladog i Andreja Malog, sina i brata Ivana III. Njegov pokušaj da pređe reku je odbijen u četvorodnevnoj bici. Moskovski letopis tvrdi da im je to pošlo za rukom zahvaljujući upotrebi vatrenog oružja, koje Tatari nisu imali.

Obeshrabren, Ahmat-kan se povlači u grad Vorotinsk, gde odlučuje da čeka Kazimira, dok Ivan III počinje da pregovara sa kanom kako bi kupio sebi vreme i pomirio se sa pobunjenom braćom; za to mu je trebalo četiri dana, i još 17 da se njihove trupe spoje sa njegovim.

Ivan III međutim odlučuje da ne pređe reku, da ne uđe u bitku, već da se drži svoje obale. Ahmat-kan za to vreme posmatra rusku vojska koja se gomila i neprestano uvećava, pa pošto ne dobija nikakvu poruku od Kazimira (koji ima unutrašnje probleme u zemlji, a i suočen je sa napadom krimskog kana, u tom trenutku ruskog saveznika) i sam odlučuje da ne ulazi u bitku.

Zato se ovo zove Veliko stajanje na reci Ugri.

RUSI SU IMALI SVOJ KOSOVSKI BOJ: Kako su na Kulikovu preokrenuli tok istorije u svoju korist (FOTO)

28. oktobra Ivan III počinje da povlači svoju vojsku ka obližnjem Kremenecu radi zimovanja. Ahmat čeka pojačanja do 11. novembra, nakon čega kreće na jug, možda u strahu od toga da će Krimski Tatari ili Nogajci napasti njegovo glavno uporište u stepi.

- To je sigurno bila čudna scena: dve vojske beže jedna od druge, i niko nikoga ne goni - napisao je početkom 19. veka ruski istoričar Nikolaj Karamzin u svojoj "Istoriji ruske države".

Tatarsko povlačenje, međutim, svi akteri u regiji doživljavaju kao rusku pobedu, a Ivan III se vraća u Moskvu da proslavi.

Šta iz ovoga može da se nauči? Nekad je pametnije ne ulaziti u bitku, ne tući se bespotrebno.

Uglavnom, januara naredne godine Ahmat-kan gine u sukobu sa nogajskim Ibak-kanom; 1502. godine Krimski Tatari uništavaju Zlatnu hordu kao organizovanu državu i uklanjaju tampon-zonu između sebe i Moskovskog velikog kneževstva što će dovesti do serije ratova između njih.

Ali odmah postaje jasna implikacija ruske pobede bez bitke. To se smatra krajem tzv. Tatarskog jarma, perioda koji je počeo sredinom 13. veka, tokom kojeg je Kijevska Rusija uništena, njene središnje zemlje stavljene pod direktnu mongolsku vlast, a prostor na severu pod indirektnu (Mongoli su dozvolili ruskim udeonim kneževima da vladaju umesto njih, ali su morali da kleče i da plaćaju danak).

Nakon Velikog stajanja na reci Ugri, Moskovsko veliko kneževstvo izlazi iz kolevke smeštene između Oke i Volge, i počinje da se širi van nje.

Kulminacija će biti transformacija ove države u Rusko carstvo, koju će izvršiti unuk Ivana III - glasoviti Ivan IV Grozni. On će ujedno biti i poslednji Rjurikovič na prestolu, čime će se okončati osam vekova vlasti ove vikinške dinastije. Na scenu će stupiti Romanovi.

(O. Š.)