SVE TAJNE VATIKANSKOG ARHIVA: Pape kriju ove podrume kao guja noge?! (FOTO)

"Archivum Secretum Apostolicum Vaticanum" je odvojen od Vatikanske biblioteke u 17. veku. Delovi su otvoreni za istraživače, ali postoje i oni koji su i dalje zabranjeni. Arhiv je ogroman: samo katalog u kome su sva dokumenta popisana ima 35.000 tomova!

Na celom svetu verovatno ne postoji ništa čime su Srbi preopterećeniji od Vatikanskog tajnog arhiva. U zavisnosti od toga kakva je vaša pozicija i šta vas najviše boli i kopka, ovi zabranjeni podrumi mogu da kriju tajne o stvarnoj istoriji Srba, i koješta drugo.

Preporučujemo

Ali, šta je zapravo Vatikanski tajni arhiv? Tehnički gledano, u pitanju je centralna ostava unutar Vatikana za sve akte izdate od strane Svete stolice. U njemu su takođe i državni dokumenti, prepiska, računi i mnogi drugi dokumenti koje je Katolička crkva skupila tokom dugog niza vekova.

Papa je njegov vlasnik, sve do svoje smrti, kada vlasnik postaje njegov naslednik, papa.

Ulaz u Vatikanski tajni arhiv, mahom u podrumima, nalazi se pored Vatikanske biblioteke, a ide se kroz kapiju Svete Ane i kapiju Anđelike.

Fama o ovom tajnom arhivu nastala je iz tri razloga.

Prvo, zbog ubeđenja da Katolička crkva skriva mnoge tajne zbog svoje prirode i ustrojstva, zbog razgranatosti svoje mreže, i tako dalje.

Drugo, zbog imena. "Archivum Secretum Apostolicum Vaticanum", kako se zvanično zove, zvuči kao da imaju nešto da kriju. Zašto bi se zvao tajni arhiv, ako u njemu nema tajni?

To je pogrešno pitanje. Polazi se od pretpostavke da reč "tajno" uvek ima isto značenje, da ima samo jedno, da se nikada nije menjalo. Zapravo, ovde je ta reč upotrebljena u smislu "privatnog", pošto se odnosi na papino lično vlasništvo a ne nekog posebnog odeljenje Crkve. U vremenu u kome su ove arhive nastale, to je bilo uobičajeno; reč "sekretar" recimo dolazi od slične upotrebe.

Treće, papa Pavle V je u 17. stoleću odvojio ovaj arhiv od Vatikanske biblioteke i zabranio mu svaki pristup. Tako je ostalo sve do 1881. godine, kada je papa Lav XIII ipak jedan deo otvorio za istraživače, tako da ih godišnje poseti više od hiljadu ljudi.

Ali ne sve. Postoje delovi Vatikanskog tajnog arhiva koji su i dalje potpuno van domašaja spoljnog sveta, zabranjeni, tajni u onom smislu u kojem mi tu reč danas koristimo.

Nije teško zamisliti mogućnost da postoji dokument iz recimo 1077. godine koji bi mogao bitno da ugrozi interese Katoličke crkve na Balkanu. Zašto bi ga onda objavili? Nisu ludi. Ne kažemo da to postoji, samo kažemo da je sve moguće i da se uvek treba staviti u tuđu kožu i razmisliti kako bi se mi ponašali.

Međutim, ta zabrana se posebno odnosi na sva dokumenta nastala nakon 1939. godine. To što se to poklapa sa izbijanjem Drugog svetskog rata će mnogima biti sumnjivo, ali imajte u vidu da sve zemlje na svetu čuvaju skorije informacije pod oznakom državne tajne i puštaju ih tek onda kada njihovo objavljivanje neće ugroziti samu državu; a Drugi svetski rat je bio skoro. Što naravno ne znači da u tim arhivama stvarno nema nekih strašnih dokaza protiv Katoličke crkve.

Bilo kako bilo, Vatikanski tajni arhiv sadrži (a ovo je procena) oko 85 kilometara polica; samo se u katalogu za selekciju nalazi 35.000 tomova. Toliko je tomova potrebno samo da se popiše sve što se u arhivi nalazi. Naravno, publikacija dela ili celine indeksa je zabranjena.

Sam Vatikan potvrđuje da je najstariji dokument u tajnom arhivu iz 8. veka, kao i da je njegovo prenošenje skupa sa političkim nemirima dovelo skoro do potpunog gubitka materijala pre pape Inoćentija III (vladao između 1198-1216).

Od godine njegovog ustoličenja pa nadalje, arhiv je kompletan, pa tako danas imamo zahtev Henrija VIII, kralja Engleske, za poništenje braka, imamo rukom pisani transkript suđenja Galileju zbog jeresi, imamo pisma Mikelanđela Buonarotija u kojima se žali zbog toga što nije plaćen za rad na tavanici Sikstinske kapele.

(O. Š.)