SVE TRAGEDIJE STALJINOVE DECE: Ništa gore nego kad ti je otac najmoćniji tiranin na svetu (FOTO)

Josif Visarionovič Džugašvili, koji je skoro 30 godina vladao Sovjetskim Savezom i koji je tu mladu revolucionarnu zemlju pretvorio u jednu od dve najveće svetske sile, imao je tri deteta: Jakova, Vasilija i Svetlanu. Ovo su njihove užasne priče

Deca ne biraju ko će im biti roditelji, niti biraju čime će se njihovi roditelji baviti. Posebno nemaju nikakav uticaj na to kakvog će mentaliteta biti osobe koje su ih donele na svet.

Preporučujemo

Deca tiranina nekada pate podjednako kao i svi ostali kojima tiranin vlada. Možda ne uvek na isti način, ali svakom svoje.

Staljinova deca - Jakov, Vasilij i Svetlana - nisu bila izuzetak. Pred vama je devet tragičnih priča o njima.

9. Jakovljev pokušaj samoubistva

Kada je Staljinova prva žena Jekaterina umrla, on se promenio i postao je mnogo hladniji i rezigniraniji. Postao je brutalan. Navodno je na njenoj sahrani rekao da je sa njom umrlo poslednje saosećanje prema čovečanstvu koje je imao.

Ponovo se oženio Nadeždom Alilujevom sa kojom je dobio Vasilija i Svetlanu, ali je bio nepodnošljiv zbog čega je ona često bežala sa decom svojim roditeljima. Ali bez Jakova. Jakov je ostajao sa ocem, pa je tako 1930. pokušao da izvrši samoubistvo pucnjem u grudi. Preživeo je, a Staljinov komentar je bio: "Ne zna ni da puca kako treba".

8. Nadežda se ubila

Koliko god život sa Staljinom bio nepodnošljiv, Nadežda mu se uvek vraćala. Sve dok jednom nije odbila da u Kremlju nazdravi svom mužu, nakon čega je otišla kući i pucala u sebe. Staljin je prikrio njeno samoubistvo, nije bio na sahrani i nikada nije bio na njenom grobu. Svetlana je tek deset godina kasnije saznala šta se dogodilo sa njenom majkom.

7. Kada su Jakova zarobili Nemci, otac mu je uhapsio ženu

Jakov se oženio Jevrejkom po imenu Julija, a to se Staljinu nije dopalo. Dugo ju je jednostavno zvao "onom Jevrejkom". Naposletku ju je zavoleo, ali se onda dogodilo nešto što je sve pokvarilo.

Naime, Treći rajh je napao Sovjetski Savez a Jakov je otišao na front. Borio se kao komandir jedne baterije, ali suočen sa nadmoćnim neprijateljem - odlučio je da se preda. To mu nije trebalo jer je njegov otac već bio izdao naređenje po kome će čin predaje biti tretiran kao dezerterstvo zbog čega će porodice onih koji to učine biti uhapšene.

Mislite da se dvoumio da li da uhapsi Jakovljevu suprugu Juliju i da je pošalje u gulag? Nije. Verovatno se smejao kada su mu Nemci slali fotografije sina u zatočeništvu.

Odbio je da ga razmeni za zarobljene feldmaršale rečima: "Neću menjati maršale za poručnika"; tako je Jakov 1943. umro u logoru. Za to vreme se njegov unuk Jevgenij i unuka Galina odrastali bez roditelja. Ipak, ovo je možda i za divljenje: niko nije imao poseban tretman, čak ni njegova sopstvena krv.

6. Staljin je Svetlaninu prvu ljubav poslao u gulag

Neutešna 17-godišnja Svetlana je pala u zagrljaj 38-godišnjem filmadžiji Alekseju Kapleru, koji joj je darovao između ostalog i knjige koje je Staljin zabranio. Josif ga je naravno poslao u gulag, optuživši svoju ćerku da ide okolo i spava sa muškarcima dok Rusi umiru u ratu.

5. Vasilij je ribario bombarderom

Najmlađi Staljinov sin je bio pijanica koja se koristila svojim imenom da bi stekla privilegije. Staljin se trudio da spreči takvo ponašanje, ali je ovaj uprkos tome unapređivan iznad svojih mogućnosti od strane diktatorovih podređenih u ratnom vazduhoplovstvu.

Jednom se 1943. godine napio sa društvom u puku i bombardovao jezero ne bi li lovio ribu. Tom prilikom je poginuo jedan dekorisani oficir, nakon čega je Staljin naredio da se Vasilij momentalno ražaluje i da se objavi da je "otpušten zbog teškog pijanstva, razvrata i korumpiranja regimente".

Kasnije je, ipak, vraćen, pa je učestvovao u vazdušnim borbama na Istočnom frontu, uključujući i Bitku za Berlin.

4. Odbio je da upozna Svetlaninog muža

Tokom studija, Staljinova ćerka se zaljubila u kolegu Grigoriju Morozova, momka jevrejskog porekla. Udala se za njega i rodila mu dete. Njen otac je odbio da ga upozna, i rekao joj: "Nikada neću upoznati tvog Jevrejina".

Brak joj se vremenom raspao, preudala se za sina očevog bliskog saradnika, ali to ne znači da je Staljin otoplio. Kasnije je priznala da je u tom vremenu u potpunosti bio izgubio interes za njen život.

3. Vasilij je drhtao pred svojim ocem

Jedini preživeli Staljinov sin je bio nepodnošljivi hvalisavac, imao je brojne ljubavne afere, tukao je svoju ženu, pio je nenormalne količine alkohola i nikoga se nije plašio. Osim svog oca. Pred njim je drhtao kao prut.

Početkom 1950-ih godina je bio zadužen za hokejašku reprezentaciju SSSR-a, baš onda kada je došlo do najveće nesreće u istoriji tog sporta: avion je pao i poginulo je 11 sovjetskih igrača.

Vasilij je bio ubeđen da će otac njega da okrivi pa je zataškao ceo slučaj; sovjetske novine o tome ništa nisu javile, ekipa je zamenjena, ali nije poznato da li je vest došla do Staljina. Teško je ipak zamisliti da mu niko nije rekao. Mada, ko zna.

2. Čim je Staljin umro, Vasilij je uhapšen

Josif Visarionovič je preminuo 1953. godine, a njegov sin se momentalno našao iza rešetaka zbog pronevere državnog novca. Naime, da bi impresionirao neku devojku, sagradio je sportski centar sa najvećim ruskim bazenom za plivanje, a i sebi je sagradio lovački kompleks. Sve to parama sovjetskog ratnog vazduhoplovstva.

Hruščov ga je pustio 1960. godine, ali je godinu dana kasnije uhapšen ponovo zbog saobraćajne nesreće. Konačno, prognan je u Kazanj. Tamo je ubrzo umro, 1962. godine, omražen od svih.

1. Svetlana je prebegla u Ameriku

Staljinova ćerka je navodno svog oca nazvala "moralnim i duhovnim čudovištem", a deceniju i po nakon njegove smrti, 1967. godine, prebegla je u Sjedinjene Američke Države. Pred okupljenim Njujorčanima je izjavila da je došla da traži slobodu izražavanja koju nikada nije imala u Rusiji.

Deca su joj nažalost ostala u SSSR, i tek ih je 1984. ponovo videla. Ali ne tako što su oni došli u Ameriku, već tako što je ona otišla u SSSR. Dlaka sa glave joj nije zafalila. Vratila se natrag u SAD i živela srećno do kraja života. Tako je barem rekla novinaru koji ju je intervjuisao godinu dana pre nego što je preminula.

(O. Š.)