MAĐAR KOJI 40 GODINA NIJE SPAVAO ZBOG GAVRILA PRINCIPA: Nije šala, bukvalno nikad više nije zaspao (FOTO)

Paul Kern je bio običan čovek, i običan vojnik. Jedan od bezbroj onih koji su se u Prvom svetskom ratu dokazali svojom hrabrošću, i jedan od bezbroj onih koji su u tom konfliktu ranjeni. I jedan jedini koji zbog tog ranjavanja nikada više nije zaspao

Prvi deo života Paula Kerna je velika nepoznanica, jer to izgleda nikoga nije zanimalo dok je bio živ. Verovatno je rođen u poslednjoj deceniji 19. veka, negde u mađarskoj polovini Austrougarske monarhije, možda čak i u prestonoj Budimpešti budući da je upravo u njoj preminuo 1955. godine.

Po svemu sudeći, Kern bi ceo svoj život proveo u dubokoj anonimnosti da nije bilo jednog događaja koji mu je promenio život.

U pitanju Sarajevski atentat, i Principov metak koji je probušio grudi nadvojvode Franca Ferdinanda. Zapravo, taj događaj je istine radi samo bio neophodni uslov za događaj koji mu je stvarno promenio život.

Bilo je kasno leto ili rana jesen 1914. godine, sam početak Prvog svetskog rata, kada se junak naše današnje priče prijavio kao dobrovoljac u vojsku Dunavske monarhije i bio raspoređen u jedan udarni odred.

Tokom svog vojevanja na Istočnom frontu bio je čak i odlikovan za hrabrost, a godinu dana kasnije ponovo je bio nagrađen zato što je u novoj četi u koju je prekomandovan, sam samcijat odbranio ključni sektor bojišta nakon što su mu svi saborci poginuli.

Iste godine upucan je u glavu od strane nepoznatog ruskog vojnika, koji verovatno ni sam nikada nije postao svestan šta je uradio.

Metak mu je uništio deo prednjeg dela lobanje pa je prebačen u bolnicu u Lavovu (današnja Ukrajina, tadašnja prestonica Kraljevine Galicije i Lodomerije, deo Habzburške monarhije) gde je operisan.

Doktori su mu spasli život.

Nakon što se probudio, više nikada nije zaspao.

Stručnjaci, a posebno profesor mentalnih i nervnih oboljenja Ernst Frej sa Univerziteta Etveš Lorand, nikada nisu uspeli da otkriju o čemu se radi, niti da pronađu uzrok ove abnormalnosti.

Kern je nakon rata u Budimpešti radio u Penzionom fondu, sve do pomenute 1955. To je četrdeset godina bez sna. Pa vi vidite.

(Telegraf.rs)