SVE PTICE NA OVOM OSTRVU JEDU PLASTIKU: Misle da su lignje, pa onda u mukama uginu od njih (VIDEO)

- Gde god vidite gomilicu plastike, znajte da je tu uginuo neki albatros - kaže Bret Volf

Na koralnom ostrvu Midvej, koje se nalazi u Severnom Pacifiku,  sve ptice se hrane plastikom i umiru od nje.

Preporučujemo

MRAČNA PROGNOZA AMERIČKOG ASTRONAUTA: Zemlja izgleda bolesno, to treba da nas brine

Ostrvo poznato po tome što se na njemu 1942. odigrala bitka kod Midveja, u kojoj je američka ratna mornarica odbila japanski napad na ostrvo i preokrenula tok rata na pacifičkom bojištu, sada je poprište rata protiv tona plastike.

Za razliku od slabe naseljenosti ljudima - kojih ima svega 40, i to zahvaljujući istraživanjima kojima se ovde bave - Midvej je krcat pticama, kojih ima više od milion i po, i to pretežno albatrosa.

Ove velike okeanske ptice, subpolarnih voda Antarktika, koje tek ponekad dolete do evropskih obala, skoro bez izuzetka umiru od smeća, za čiju su užasavajuću količinu na ostrvu pretežno one i zaslužne: čepove od flaša i ostale sitne komade plastike mešaju sa svojom omiljenom hranom lignjama, i dovlače je na Midvej čak sa obala Aljaske.

Zbog svoje sposobnosti da lako i brzo prelaze velike udaljenosti, naivni albatrosi svake godine na Midvej dovuku više od pet hiljada različitog plastičnog smeća - svega od loptica za golf do delova plastike koji su pripadali nekim većim predmetima.

- Gde god vidite gomilicu plastike, znajte da je tu uginuo neki albatros - kaže Bret Volf, direktor Nacionalnog prirodnog rezervata na Midveju.

Upravo ovako se i zatvara začarani krug koji onemogućava misiju čišćenja ostrva od smeća: pošto se ova plastika ne razgrađuje, kad god neka ptica ugine, za njom ostaje ista količina ove materije.

Bilo koji do sad predlagani način rešenja ovog ekološkog problema nije bio prihvatljiv iz nekog razloga: ili je bio neefikasan, ili preskup, ili štetan za podvodni svet, poput onog da se smeće uklanja ogromnim mrežama koje bi usput zarobile foke i morske kornjače, dok se ne uguše ili uginu od gladi.

Ipak, čak i kada bi neko smislio idealno rešenje, to bi i dalje bilo tretiranje posledice, a ne uzroka: sve dok se ne prestane sa bacanjem smeća u okean, biće ga gotovo nemoguće ukloniti sa kopna.

Govoreći o tome, ekološki ekspert Ana Marija Kuk navodi da dobar deo smeća završava u moru tako što stanovnici Havaja bacaju u reku plastične kese i gajbice, jednokratne ambalaže, pa i higijenska sredstva napravljena od mikro-fibera, koji lako prolazi kroz bilo koji filter.

- Jedini put za značajno očišćenje okeana jeste da promenimo način na koji (ne) koristimo plastiku u svakodnevnom životu - kaže Kukova.

(Telegraf.rs / CNN)