"SRPSKI CENTAR" JE NAZIV GLAVNE RUSKE LUDNICE?! Zašto je nama "bratska Rusija" uradila ovako nešto? (FOTO)

Federalni medicinski istraživački centar za psihijatriju i narkologiju "V. P. Serbskoga" je službeni naziv najvažnije ustanove za sudsku psihijatriju u čitavoj Ruskoj Federaciji. Ime je dobila po velikom Vladimiru Petroviču Serbskom, čije prezime ukazuje na mogućnost da je potomak iseljenika iz naših krajeva

Federalni medicinski istraživački centar za psihijatriju i narkologiju "V. P. Serbskoga". Tako se službeno naziva jedna moskovska psihijatrijska bolnica koja je ujedno i glavni ruski centar za sudsku psihijatriju. U prošlosti se zvao i Serbski institut.

Osnovana još 1921. godine na inicijativu sovjetskog Narodnog komesarijata za zdravlje, danas je to ogromna insitucija u kojoj radi 800 ljudi, među kojima su i trojica članova Ruske akademije medicinskih nauka, 48 doktora nauka i 120 kandidata za to zvanje. Godišnje, Serbski centar izvrši preko 2.500 sudskih psihijatrijskih procena.

Dakle, nije to tek tako neka leva psihijatrijska bolnica, jedna od bezbroj u nepreglednoj Ruskoj Federaciji. Naprotiv, ovo je najbitnija psihijatrijska ustanova u celoj toj nama bratskoj zemlji.

Ali, zašto se zove Srpski centar?!

Pa, ne zove se.

Zapravo, zove se na neki način, ali zapravo nosi ime po slavnom ruskom naučniku i ocu ruske sudske psihijatrije, Vladimiru Petroviču Serbskom. Iako ne možemo da tvrdimo da je potomak srpskih iseljenika u Rusiju, njegovo prezime svakako govori u prilog tome.

Znamo, međutim, da je rođen 26. februara 1858. godine u Noginsku, gradu koji se tada zvao Bogorodsk (nadenuto od strane carice Katarine Velike), a koji je osnovan kao Rogoži i to (nećete verovati) u godini Kosovskog boja - 1389.

Bio je učenik velikog Sergeja Korsakova, neko vreme je radio kao upravnik mentalne bolnice u Tambovu, da bi zatim postao asistent u mentalnoj bolnici pri Moskovskom univerzitetu. Konačno, od 1902. do smrti 1917. godine bio je vanredni profesor i načelnik katedre za psihijatriju na Moskovskom univerzitetu. Autor je knjige "Sudska psihopatologija"; tvrdio je da delikvencija nema veze sa naslednim osobinama i da je čist proizvod društvenih okolnosti.

Inače, Serbski centar je tokom perioda Sovjetskog Saveza, posebno od Brežnjeva pa nadalje, postao prilično ozloglašen zato što je služio vlastima da sve disidente proglašavaju za mentalno obolele i da ih šalju u bolnice za "s uma sišavše", time izbegavajući potencijalno blamantna javna suđenja i rušenje te kule od karata koja se nazivala real-socijalizam.

Recimo, slučajno se izlanete i kažete da je ekonomska politika sovjetske vrhuške pogrešna - proglase vas za ludaka i na neko vreme smeste u bolnicu. Posle toga vas obični, naivni ljudi (koji nisu ni svesni kakvim se sve metodama vlast služi) gledaju kao ludaka i niko vas više ne uzima za ozbiljno, šta god pričali.

A ako ste toliko ludi da glasno i jasno dovedete u pitanje osnovne postulate marksizma, stvarno ste nagrabusili. Za ludaka kao što ste vi nema mesta u društvu, vi svakako niste normalni ako možete da sumnjate u jedinu istinu: da je socijalizam prelazni period ka komunizmu i da će jednog dana komunizam zaista i nastati. Moraćete da budete u ludačkoj košulji do kraja svog života, jer ste očigledno neizlečivi duševni bolesnik koji može da naudi i sebi i drugima.

(Telegraf.rs)