Jedino su Srbi u čitavoj Evropi imali stranku koja je glasala protiv Prvog svetskog rata (FOTO)

Srpska socijaldemokratska partija osnovana je neposredno nakon Majskog prevrata 1903. godine, i slobodno se može reći da je promenila tok srpske istorije. Napokon, naterali su prestolonaslednika Đorđa da se 1909. godine odrekne prestolu u korist mlađeg brata Aleksandra. Ali to nije glavna tema ovog teksta

Srpska socijaldemokratska partija osnovana je 2. avgusta 1903. godine, kada su se u jednu političku organizaciju odlučili da spoje nekoliki radnički pokreti, pre svega oni koji su bili pod uticajem dela naših ranih socijalista, Svetozara Markovića i Vase Pelagića.

Preporučujemo

Verovatno najbitniji od svih tih pokreta bio je Beogradsko radničko društvo, u kome je glavnu reč vodio mlađani student Dimitrije Tucović. Premda je prvi predsednik stranke bio Dragutin "Dragiša" Lapčević, Dimitrije je imao ogroman uticaj i bio je neko oko koga je gravitirala partija.

Interesantno je to što su vrhuškom ove organizacije dominirali Užičani; pored pomenute dvojice, tu su bili i Radovan Dragović, Dušan Popović i drugi.

SSDP je prvobitno bila ideološki ustanovljena na "Erfurtskom programu" Socijaldemokratske partije Nemačke iz 1891. godine, ali se zahvaljujući Tucoviću vremenom radikalizovala i profilisala kao revolucionarna i marksistička stranka, koja je zastupala ideju balkanske federacije u kojoj bi svi narodi našeg podneblja bili ravnopravni i ujedinjeni u političkoj i ekonomskoj zajednici.

Partija se borila za normalne, samorazumljive stvari.

Borila se za opšte pravo glasa (žene nisu mogle da glasaju, bilo je i drugih ograničenja); borila se za zakone koji bi štitili radnike i dozvolili im da organizuju štajkove (što je bilo zabranjeno, a radnici bili obespravljeni); borila se za veće nadnice (ko još ne želi veću platu?); borila se za skraćenje radnog vremena (u vremenu kada je čovek morao da radi dok ne padne, i po 16 sati dnevno); borila se za bolje uslove rada.

BALKANSKA FEDERACIJA JE BUDUĆNOST? Zaboravite na EU, čeka nas BF (FOTO)

SSDP se borila za normalne, samorazumljive stvari.

Pored toga, partija se bavila i obrazovanjem svojih članova, pa su tako osnovane Socijalistiška biblioteka, Agitaciona biblioteka i Socijalistiška knjižnica (nije greška, izgleda da pre stotinu godina nismo pisali "socijalistiČka"), ali i mnoštvo časopisa, poput "Života", "Borbe", "Budućnosti", "Jednakosti". Kažu da je mnogi novinar bio tajni pristalice ove stranke.

Srpska socijaldemokratska partija je uživala, kažu, veliki ugled u evropskim krugovima istog ideološkog miljea, a bila je i članica Druge Internacionale. To se nije sviđalo našem ondašnjem "establišmentu". Stojan Protić kao ministar unutrašnjih poslova šalje 1904. godine raspis protiv socijalista, protivustavan po svojoj prirodi, koji policiji daje odrešene ruke da uništi radnički pokret.

Naravno, to ne uspeva, kreće postepena demokratizaciju društva pod kraljem Petrom I, SSDP ulazi u Narodnu skupštinu Kraljevine Srbije sa dva poslanika.

Tokom Aneksione krize, SSDP se razilazi sa svojim ideološkim istomišljenicima iz Austrougarske zbog toga što ovi podržavaju pripajanje Bosne i Hercegovine od strane carske i kraljevske vlade u Beču. I zaista, takav imperijalistički potez suprotan je bio svemu u šta su socijaldemokrate širom Evrope verovale.

Kada je marta 1909. godine prestolonaslednik Đorđe pretukao na smrt svog posilnog Stevana Kolakovića, socijaldemokrate su ceo slučaj, koji se pokušalo da zataška, izneli u javnost kroz "Radničke novine", nakon čega se Đorđe morao odreći prestola u korist mlađeg Aleksandra (budućeg kralja).

Nije bilo dileme da li je on zaista učinio to što mu se stavljalo na teret; ali se takođe pojavila sumnja da je sve isplivalo zato što je u interesu Beča bilo da skloni ratobornog i neprijateljski nastrojenog kraljevića. Da li je SSDP tu istorijsku ulogu odigrao svesno ili nesvesno, verovatno nikada nećemo saznati. Ali, pre će biti da je bila nesvesna, ako ju je uopšte i bilo.

(Moramo ovde napomenuti da je fraza "pretukao na smrt" čisto preterivanje. Đorđe je, u trenutku besa, šutnuo Kolakovića i taj udarac je završio u stomaku, verovatno slučajno. Nekoliko dana kasnije ovaj je preminuo od povreda unutrašnjih organa. Jasno je da je to užasan događaj i za svaku osudu, ali "pretukao na smrt" zvuči kao da ga je krvnički tukao dok ovaj nije izdahnuo, što ne odgovara istini.)

MISTERIOZNI PRVI SIN KRALJA PETRA: Aleksandar ga strpao u ludnicu, Tito mu vratio život (FOTO)

Tokom celog boravku u najvišem zakonodavnom telu našeg kraljevstva, Srpska socijaldemokratska partija je zastupala antiratnu politiku i glasala protiv svih ratnih kredita, od onih za vreme Aneksione krize preko onih za vreme Balkanskih ratova do onih pred Prvi svetski rat.

Iz naše današnje perspektive, ovde dolazimo do najkontroverznijeg stajališta ove stranke. Naime, SSDP odbija planove državnog rukovodstva i protivi se teritorijalnom širenju ka Kosovu, Metohiji, Raškoj, Makedoniji.

Ciljevi Balkanskih ratova se nazivaju osvajačkim, a Tucović objavljuje knjigu "Srbija i Arbanija: jedan prilog kritici zavojevačke politike srpske buržoazije". Govori o navodnim pokoljima nad albanskim življem u Staroj Srbiji i na severu današnje Albanije, ocenjujući da je tom operacijom "izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom", naziva to "zločinačkim delom" zbog koga se "mora ispaštati".

Jula 1914. godine, Srpska socijaldemokratska partija glasa u Narodnoj skupštini protiv ratnih kredita, čak i nakon što je Habzburška monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji.

Ne samo što su bili jedina naša partija koja je glasala tada protiv ratnih kredita, već su bili i jedina u partija u čitavoj Evropi koja je tako postupila. I to iz principa, ne zato što su odbijali pomisao na odbrambeni rat koji smo se spremali da povedemo protiv Dunavske monarhije već zato što su odbijali ideju rata koji je za njih bio oruđe bogatih da postanu još bogatiji, u kome ginu siromašni koji postaju još siromašniji.

Dakle, sve socijaldemokrate širom Starog kontinenta, čak i nemačke, glasale su za ratne kredite. Ne i srpske socijaldemokrate.

Srpske socijaldemokrate su ostale jedine socijaldemokrate u Evropi. Jedine.

Sa početkom Velikog rata, međutim, zamire rad partije jer je veći deo rukovodstva i članstva mobilisan. Svi su se odazvali. Odazvali su se čak i ako je to bilo čudno, pozvati glavešine jedne parlamentarne stranke i baciti ih u prve borbene redove. Ima li još neke ondašnje velike srpske partije čije je rukovodstvo gurnuto da juriša na neprijatelja, ili su svi bili u pozadini?

- Neću ni sada, kao što nisam nikada, ni pomišljati da sebe sklanjam od sudbine koja prati ceo narod - napisao je Tucović u pismu svom ocu sa bojnom polja.

Dimitrije Tucović će, kao komandir 1. voda 1. čete 4. bataljona 1. puka Moravske divizije prvog poziva, poginuti već 20. novembra 1914. godine, u glasovitoj Kolubarskoj bici. Kao heroj, i mira i rata.

Poginuće, kao i mnogi drugi tihi rodoljubi Srpske socijaldemokratske partije, koji se nisu busali u kvazipatriotske grudi ali su u grudima imali veliko patriotsko srce.

Sa druge strane, sin Nikole Pašića, Radomir, bio je oslobođen vojne obaveze zbog "fizičke iscrpljenosti" i "malaksalog srca", samo da bi kasnije mogao jahtom da doplovi do Krfa i da gleda kako se tuđi sinovi spuštaju u Plavu grobnicu.

(Pričalo se i da je Radomir Pašić srpskim herojima na obali pokazivao golu zadnjicu sa jahte, da je od Jelene Karađorđević, supruge kneza Jovana Konstantinoviča Romanova, kamčio novac predstavljajući se kao njen brat Đorđe, da je ubio dete državnim automobilom što je valjda zataškamo državnim parama koje su isplaćene porodici da ćuti. A to su samo skandali vezani za boravak na Krfu.)

Komunista nije bilo u Srbiji pre '45? Kako je onda Beograd 1920. izabrao komunistu za GRADONAČELNIKA?! (FOTO)

Uglavnom, SSDP će obnoviti svoj rad nakon rata i praktično izboriti ujedinjenje svih socijaldemokratskih organizacija iz svih krajeva novonastale Kraljevine SHS. Biće jedna od nekoliko velikih stranaka (verovatno najveća) iz kojih će se na Kongresu ujedinjenja aprila 1919. roditi Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista), koja će juna naredne godine biti preimenovana u Komunističku partiju Jugoslaviju.

Svoj put će završiti kao Savez komunista Jugoslavije.

Zapravo, ne. SKJ je bila sastavljena od šest republičkih saveza komunista, od kojih je jedan bio Savez komunista Srbije. SKS se jula 1990. godine, nakon raspada SKJ, ujedinio sa Socijalističkim savezom radnog naroda Srbije, čime je nastala Socijalistička partija Srbije. SPS.

(O. Š.)