PORAŽAVAJUĆE: 76 odsto ljudi u Srbiji ne zna da nađe Atlas u atlasu (FOTO)

Planina Atlas se proteže 2.500 kilometara kroz Maroko, Alžir i Tunis, deli mediteransku i atlantsku obalu od Sahare i prvenstveno je naseljena Berberima

Preporučujemo

Planina Atlas, ponekad zvana i Atlaske gore, je planinski lanac koji se nalazi u Magrebu. Za one koji ne znaju šta je Magreb, u pitanju je oblast Severne Afrike, zapadno od Egipta. Drugim rečima, taj prostor obuhvata Maroko, Alžir, Tunis i Libiju, ali i Mavritaniju; svi stanovnici Magreba - kao i muslimani u Španiji i Siciliji - u prošlosti su bili nazivani Mavrima ili Maurima.

Atlas se proteže 2.500 kilometara kroz Maroko, Alžir i Tunis, a najviši mu je vrh Džebel Tubkal sa svojih 4.167 metara, u jugozapadnom Maroku. U suštini, ovaj planinski venac deli mediteransku i atlantsku obalu od Sahare, i prvenstveno je naseljen Berberima.

Postoji nekoliko lanaca u sklopu Atlasa: Mali Atlas uz mediteransku obalu Alžira, maksimalno visok 2.308 metara; Rif na severnoj obali Maroka uz Sredozemno more sa maksimalnom visinom od 2.456 metara; Srednji Atlas u centralnom Maroku, visine do 3.737 metara; Visoki Atlas na jugu centralnog Maroka sa visinom do 4.165 metara; Saharski Atlas na severu Alžira a južno od Malog Atlasa, visok do 2.008 metara; Antiatlas na jugozapadu Maroka visok do 2.531 metra, i vulkanski Džebel Sarhro u centru južnog Maroka sa visinom do 3.304 metra.

Tunis je najlošije prošao, ako tako može da se kaže, pošto su ovoj državi zapale samo niže padine Malog i Saharskog Atlasa.

Nevolja sa Atlasom je u tome što se nalazi na tektonskoj granici između evroazijske i afričke ploče, tako da često (geološki često) dolazi do razornih zemljotresa.

Inače, Atlas je kod antičkih naroda Mediterana igrao izuzetnu ulogu. U starogrčkoj mitologiji, Atlas je bio jedan od titana kojeg je Zevs nakon pobune osudio da doveka drži nebo na svojim plećima.

Atlas je već tada bio identifikovan upravo sa planinom Atlas. Dakle, planina Atlas je držala nebo da nam ne bi palo na glavu.

Atlas kao naziv za "zbirku astronomskih i geografskih karata pravilno sređenih u sadržajnu celinu" počeo je da se koristi od strane slavnog flamanskog kartografa Gerharda Merkatora u 16. veku.

U prvom izdanju svog "Atlasa" on je na naslovnu stranu stavio legendarnog kralja Atlasa od Mavritanije, kojeg je smatrao prvih geografom, u čiju je čast svom delu i dao to ime; međutim, nakon njegove smrti, na naslovnim stranama je počeo da se pojavljuje titan Atlas koji drži globus na leđima. Da li je kralj ili titan dao ime planini, otvoreno je pitanje.

Što se tiče statistike iz naslova, ona je izmišljena, takvi podaci ne postoje.

Žalosno je međutim to što postoji mogućnost da je stanje i gore od toga, da čak i više ljudi od 76 odsto nije u stanju da nađe Atlas u atlasu, ili, u još goroj varijanti, da čak ni ne zna da postoji planina koja se zove Atlas.

(O. Š.)