STALJIN JE ZAMALO POSTAO POP: Dva puta su ga gazile kočije i još 10 zanimljivosti iz njegove mladosti (FOTO)

Pre nego što je postao revolucionar a potom i neprikosnoveni vođa Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, Staljin je naravno bio dete. Često nam je teško da zamislimo velike, svirepe lidere kao odojčad koja stalno vrši nuždu sebi u pelene. Zato nije zgoreg pročitati ovaj tekst

Preporučujemo

Josif Visarionovič Džugašvili, prvobitno zvani Koba (na sopstveno insistiranje, po liku iz romana "Patricid" gruzijskog pisca Aleksandra Kazbegija), a kasnije zvani Staljin, rođen je 18. decembra 1878. godine u gradu Goriju, u Gruziji.

Pre nego što je postao revolucionar a potom i neprikosnoveni vođa Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, bio je naravno dete. Često nam je teško da zamislimo velike, svirepe lidere kao odojčad koja stalno vrši nuždu sebi u pelene. Zato nije zgoreg pročitati ovaj tekst.

Pred vama je 11 zanimljivosti iz ranog, predrevolucionarnog života možda i najvećeg diktatora 20. stoleća.

1. Otac mu je bio obućar u Goriju, pijanica koja je često tukla i njega i njegovu majku. Oba roditelja su mu rođeni kao kmetovi, što je u Carskoj Rusiji značilo da si rob po svemu osim po imenu; njena je porodica pripadala knezu Ivanu Amilahoriju, ali su do Josifovog rođenja već svi uveliko bili (formalno) slobodni (faktički je tek kasnije seljacima dozvoljeno da napuštaju svoja sela).

2. Bio je treći sin u porodici. Njegova dva starija brata su umrla kao odojčad.

3. Njegov najraniji nadimak je bio Soso. Tako ga je zvala majka; u pitanju je gruzijska forma tepanja osobama koje se zovu Josif.

4. Po tvrdnji jednog njegovog prijatelja iz detinjstva, Staljin uopšte nije bio Gruzin već Oset; navodno se originalno zvao Soslan Džugajev, ali je njegov otac morao da se asimiluje u gruzijsko okruženje ako je mislio da preživi.

5. Tokom prvih deset godina života preselio se najmanje devet puta, zbog očevog raspusnog ponašanja koje ih je oteralo u propast.

6. Njegov rodni Gori je bio mesto sa jednom malom policijskom stanicom koja nije bila sposobna da održava red i mir. Zbog toga je odrastao u nasilničkoj kulturi u kojoj su ulične bande ratovale po ulicama, a i on je sam u tome učestvovao.

7. U svojoj sedmoj godini bolovao je od velikih boginja koje su mu navodno ostavile trajne ožiljke po licu. Kasnije je, opet navodno, naredio da mu se sve fotografije retuširaju. Zbog toga se ne vide ožiljci. Navodno.

8. Kada je napunio deset godina upisao se u Gorijsko duhovno učilište, na majčino insistiranje. Otac mu je poludeo zbog toga jer je hteo da mu sin bude obućar; napio se, polupao kafanu i napao lokalnog šefa policije, zbog čega je proteran u Tbilisi (koji se tada zvao Tiflis).

9. Zbog toga što je kasno počeo da uči ruski jezik, Staljin nikada nije izgubio svoj snažni gruzijski akcenat.

10. Negde u to vreme kada je krenuo u školu, doživeo je da ga udare kočije; trajno mu je oštećena leva ruka tom prilikom, zbog čega nije bio mobilisan kada je počeo Prvi svetski rat. Neverovatno, ali u 12. godini ponovo su ga udarile kočije; ovog puta posledice su bile mnogo teže, pošto je morao mesec dana da leži u bolnici. Sreća njegova pa nije odrastao u eri automobilizma!

11. Staljin je bio najbolji učenik u svojoj klasi i pred sobom je imao blistavu karijeru popa. Ali, već na prvoj godini studija na Tbiliskom duhovnom seminaru postao je ateista, nakon što se "zarazio" savremenom literaturom i mišlju. Mnogo puta je kažnjavan zbog posedovanja zabranjenih knjiga. Postao je i vatreni gruzijski nacionalista, usred Carske Rusije koja je nametala ruski jezik i rusku kulturu.

Izbačen je neposredno pre finalnih ispita, jer nije imao da plati školarinu koju je seminar iznenada povisio. Nedugo potom, otkrio je Lenjina i marksizam, i krenuo putem ka funkciji generalnog sekretara KP SSSR.

(O. Š.)