IRSKI BOG, MAJKL KOLINS: On ih je oslobodio engleskog jarma i doneo najveću pobedu ikad! (FOTO) (VIDEO)

Vekovima su Irci grcali pod engleskim jarmom, i vekovima su se borili za svoju slobodu. Uspeli su da obnove državnost tek početkom 20. veka, kada je njihova borba kulminirala. Najbitniji čovek u toj borbi bio je Majkl Kolins. Priča o njemu je neverovatna

Vekovima su Irci grcali pod engleskim jarmom, i vekovima su se borili za svoju slobodu.

Vekovima su dizali ustanak za ustankom i pokušavali da povrate izgubljenu državnost koju im je oduzeo nadmoćni neprijatelj, i vekovima su patili i bili izloženi politici koja se, iz današnjeg ugla, može nazvati genocidnom.

Od pokolja koje je izvršio Oliver Kromvel u 17. veku, pa sve do loše raspodele zemljišta nametnute engleskim zakonima zbog koje je u Irskoj sredinom 19. veka zavladala Velika glad nakon što je zaraza napala krompir, tada dominantnu poljoprivrednu kulturu, a Englezi nastavili da insistiraju na njegovom izvozu u Englesku iako gladi kod njih nije bilo, što je sve dovelo do smrti i egzodusa 3-4 miliona ljudi: nije bilo lako biti Irac.

A onda je došao početak 20. veka i kulminacija borbe, koja se napokon okončala uspešno. Najbitniji čovek u toj borbi bio je Majkl Kolins.

KO JE, UKRATKO, BIO MAJKL KOLINS?

Majkl Kolins je rođen 16. oktobra 1890. godine u irskom gradiću Klonakiltiju, u okrugu Kork, kao podanik Ujedinjenog Kraljevstva. Otac mu je bio Majkl Džon Kolins koji se u svojoj 60. godini oženio 23-godišnjom Meri En O'Brajen. Uprkos tome, rodili su osmoro dece, od kojih je Majkl bio najmlađi.

Njegov učitelj, pripadnik tajne organizacije Irskog republikanskog bratstva, prvi ga je nadahnuo snom o irskoj nezavisnosti, a veliki su utisak na njega ostavile i priče o lokalnim ustanicima iz 1798. godine. Iz njih se on napajao storijama o irskom ponosu, pobuni, pogubljenjima i engleskom teroru, na njihovom sopstvenom Smaragdnom ostrvu.

1906. godine Majkl Kolins se seli u srce imperije, u London, u kome postaje poštanski činovnik i u kome se uključuje u rad mnogih tajnih i javnih irskih organizacija, poput Gelske lige koja je promovisala upotrebu irskog jezika.

Tu potpada i pod uticaj Artura Grifita, irskog nacionaliste i osnivača partije Šin Fejn (što na gelskom irskom znači "Mi sami", ali ne u smislu izolovanosti već u smislu nezavisnosti i oslanjanja na sopstvene snage). 1909. postaje član Irskog republikanskog bratstva i kasnije njihov blagajnik za Jug Engleske. A postaje i pravi lider: budući da je bio visok, zgodan, mišićav, druželjubiv, karakteran, opčinjeni ljudi su prirodno gravitirali ka njemu.

1916. godine Kolins se vraća u Irsku da bi učestvovao u Uskršnjem ustanku protiv britanskih vlasti, u jeku Prvog svetskog rata, kada su Irci prvi put proglasili republiku. Ustanak je propao, a Kolins je nekoliko meseci bio u zatočeništvu. Vratio se u Dablin krajem godine i nametnuo se kao novi vođa revolucionarnog pokreta.

Nakon pobede secesionista na izborima u decembru 1918. godine uspostavljen je irski parlament januara naredne i odmah je ponovo proglašena Irska Republika. Britanci su pokušali da uguše pobunu, ali su se suočili sa žestokim gerilskim otporom Irske republikanske armije.

Kolins je igrao ključnu ulogu u ovoj borbi, kao glavešina Irskog republikanskog bratstva i kao direktor IRA za organizaciju i nabavku oružja. Kao direktor obaveštajne službe IRA osakatio je britansku mrežu uhoda i stvorio efikasnu irsku, a kao ministar finansija je skupljao velike sume novca i delio ih pobunjenicima. Uprkos svim naporima, Britanci ga nikada više nisu uhvatili niti sprečili u njegovim aktivnostima.

Nakon primirja u julu 1921. godine, Kolins se nerado odazvao na poziv irskog predsednika Imona de Valere da sa Arturom Grifitom sudeluje u mirovnim pregovorima u Londonu. Tokom njih, Britanci su odbili mogućnost da priznaju republiku; umesto toga, ponudili su status dominiona kakav su već imale (i imaju i dalje) Kanada i Australija (samoupravna država, posebna, ali i dalje deo Britanskog Komonvelta) uz uslov da se Severnoj Irskoj sa njenom protestantskom većinom dozvoli da odluči da li želi da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva.

Kolins - vodeći se logikom da bi svako obnavljanje neprijateljstava značilo brzi poraz i gubljenje svega do tog trenutka stečenog - je pristao na ovo, uveren da će celo njegovo ostrvo izabrati otcepljenje. Grifit i on su ubedili svoju delegaciju da 6. decembra 1921. potpiše sporazum, koji je irski parlament potvrdio 7. januara naredne.

Imon de Valera i mnogi drugi republikanci su ovo odbili da prihvate, ne samo zato što je to bila izdaja republikanskih ideja, ne samo zato što im se činilo da je pregovarački tim prekoračio data ovlašćenja, već i zato što je to, verovali su, vodilo u nastavak britanske dominacije u drugom ruhu.

Dok su se Britanci povlačili sa juga Irske u Alster, Kolins i Grifit su činili sve što je bilo u njihovoj moći da održe red i da implementiraju sporazum uprkos velikom otporu na koji su nailazili, ali nisu uspeli da dođu do kompromisa sa suparnicima, iako je Kolins je sve vreme naoružavao pripadnike IRA na severu, uprkos sporazumu sa Englezima.

Kada su krajem juna građani Irske na izborima odlučili da podrže mirovne napore i nagodbu sa Englezima, Kolins je to shvatio kao dobijanje mandata da protiv opozicije počne da primenjuje silu.

Ovo je izazvalo krvavi Irski građanski rat iz kojeg su oružane snage novoformirane Slobodne Države Irske uspele da izađu kao pobednici nad ekstremnim elementima Irske republikanske armije, ali tek u maju 1923. godine.

Kolins nije doživeo da vidi kraj ovog bratoubilačkog sukoba. Ubijen je od strane protivnika nagodbe s Englezima, iz zasede, u Zapadnom Korku 22. avgusta 1922. godine, samo deset dana nakon iznenadne smrti Artura Grifita.

1937. godine, zahvaljujući sporazumu koji je Kolins podržao i gorke pilule koju je smatrao da Irska mora da proguta, njegova otadžbina je na referendumu iz svog naziva izbacila termin "Slobodna Država" i ostala samo Irska (uzgred, uprkos ovom i nekolikim potonjim manjim modifikacijama, današnji ustav Irske je u suštini Kolinsov).

Konačno, 1949. godine Irska je likvidirala sve svoje pravne veze sa Britanskim Komonveltom i proglasila republiku, premda se zvanično i dalje zove samo Irska, dok se "Republika Irska" koristi kolokvijalno da bi se napravila distinkcija između ostrva i same države a budući da je Severna Irska i dalje deo UK.

KAKAV JE MAJKL KOLINS BIO KAO ČOVEK I DRŽAVNIK?

Zbog toga što mu je otac bio u poznim godinama, gajio je veliko poštovanje prema starijim ljudima. Majka, koja je mladost provela negujući svoju sopstvenu majku invalida, i na koju je padalo rukovođenje čitavom porodičnom farmom, imala je ogroman uticaj na mladog Majkla. Ona je čak i po standardima irskog društva, u kojem je gostoprimstvo bilo najcenjenija vrlina, bila čudesna: zvali su je "domaćicom deset hiljada ljudi".

Upravo se ovaj duh koji je vladao njegovim domom - duh samožrtvovanja, dobrodošlice i inkluzivnosti - pokazao ključnim u formiranju njegove ličnosti koja će kasnije u životu biti u stanju da ujedini ljude svih polova i iz svih sfera života, i da ih efikasno, entuzijastično i kooperativno usmeri u pravcu irske nezavisnosti.

A porodica mu je bila važna i tokom revolucionarne borbe, pošto je sa braćom tesno sarađivao, kao i sa bližim i daljim rođacima; Nensi O'Brajen mu je bila jedna od najvažnijih krtica u britanskoj administraciji.

Majkl Kolins je bio, što bi se reklo, muškarčina. Žestok, grub i nasilan, voleo je sport: kao dečak je postao mesni prvak u rvanju, a obožavao je da izaziva na dvoboje starije i snažnije protivnike, uz mnogo uspeha. Bio je fizički spreman i aktivan celog života, a čak je i u najstresnijim istorijskim trenucima znao da uživa u rvanju radi relaksacije: najviše je cenio prijateljstva koja su mu pružala baš tu mogućnost.

Bio je radišan, abrazivan, zahtevan i često nepromišljen u svojim postupcima prema ljudima oko sebe, ali je takođe uvek znao da kaže "izvini", ono što je većini ljudi manjih od njega nezamislivo i ponižavajuće: išao je toliko daleko da je lično, uz veliki rizik, usred ratnog Dablina, doturao poklone ljudima o koje se ogrešio.

Za razliku od nekih svojih političkih oponenata, Kolins je bio u toplim prijateljskim odnosima sa velikim brojem ljudi unutar ustaničkog pokreta, i dok je veći broj irskih vođa bio posvećen "ideji Irske" on je bio čovek čiji je patriotizam bio ukorenjen u ljubavi i poštovanju prema Ircima kojima je bio okružen.

Ilustracije radi, poslednji zapis u njegovom privatnom džepnom dnevniku, nastao tokom njegovog poslednjeg putovanja tokom kojeg će biti ubijen, glasi: "Ljudi su sjajni".

Kolins je, po svedočenju savremenika, uprkos grubosti, bio i osoba puna topline i šarma, što se u kombinaciji sa njegovom neprevaziđenom sposobnošću da inspiriše nepreglednu masu ljudi i ulije joj samopouzdanje, pokazalo kao ključno u irskoj borbi za nezavisnost.

Nijedan drugi irski vožd u tom periodu nije mu bio ravan u veštini regrutacije najrazličitijih ljudi iz svih društvenih slojeva, osvajanja njihovog poverenja i lojalnosti, tačnog procenjivanja njihovih kapaciteta i njihovog ujedinjavanja u koordinisanim akcijama koje su donosile maksimalni mogući učinak.

Iako je voleo da zapoveda i da uzima stvari u svoje ruke, jednako je voleo i da traži upute i savete od ljudi sa svih nivoa organizacije, zbog čega se govorilo da "prima savet od svog šofera".

Uprkos tome što su ga i prijatelji i neprijatelji priznavali za "glavni centar" pokreta, on je uvek birao skromnija zvanja od onih koje je mogao nosi, pa je tako postao predsedavajući Privremene vlade (odnosno premijer) tek nakon što ga je abdikacija pola parlamenta - nakon nagodbe sa Englezima - prinudila na to.

Sa jedne strane se gorljivo brinuo o ustanicima kojima je pomoć bila potrebna, a sa druge se ne bi ni trenutak dvoumio kada bi trebalo da naredi likvidacije ljudi (irskih izdajnika, engleskih agenata, pripadnika protestantskih milicija, samih Engleza) koji su svojim delovanjem pretili životima nacionalista.

Premda je pre rata bio blagajnik Irskog republikanskog bratstva a tokom rata ministar finansija, nikada nije bio u trci za ličnim profitom. Šta više, tokom rata je skoro pa živeo kao beskućnik.

Iako je bio ponosit i gord, uvek je bio spreman da se našali na svoj račun, i shvatao je apsurdnost situacije u kojoj se nalazio, budući da je kao šef vlade istovremeno delovao i kao glavni mozak tajne operacije u Severnoj Irskoj.

Majkl Kolins je bio sposoban za hrabre, odvažne, odlučne akcije na svoju ruku, zbog čega je dolazio u sukob sa ostalim vođama, ali je u kritičnim momentima bio spreman da prihvati većinske odluke čak i kada bi njega lično dovodile u veliku opasnost i nepogodu, kao što je slučaj sa njegovim prisustvom u delegaciji koja je išla u London.

"Veliki momak", kako su ga zvali, postao je za života idol i legendarna figura u Irskoj, a cenili su ga čak i Britanci zbog nemilosrdnosti, snalažljivosti, smelosti, pragmatičnosti i vizije.

Evo jedne pesme o njemu:

(O. Š.)