HITLER JE RAT IZGUBIO ZBOG KONJA: Malo poznata tajna Drugog svetskog rata (FOTO)
Postoji velika fama oko oružanih snaga Trećeg rajha. Navodno, bila je to tehnološki najnaprednija i najmoćnija sila u Drugom svetskom ratu, sa najboljim oficirskim kadrom i vojnicima, ali je Hitler bio "ludak" i on je kriv za poraz, na našu sreću. Ništa nije dalje od istine
Priča o oružanoj sili Trećeg rajha - Vermahtu, Vafen-SS-u, Luftvafeu, Krigsmarinu - često se svodi na to da oni koji o njoj pričaju tvrde da je u pitanju bila tehnološki najmoćnija, najnaprednija, najsavršenija ratna mašina koja je ikada postojala, ali da je problem bio u "ludom Hitleru" koji je glumio vojskovođu a ništa nije znao.
Ništa od toga zapravo nije istina. Prvo, Hitler je počeo da izigrava Aleksandra Velikog tek od 1942. godine kada više ništa nije mogao ni da promeni; Vermaht nije prethodne godine uspeo da uništi Crvenu armiju kako je planirao, Bitka za Moskvu je izgubljena, momentum - ako je i postojao - propao je.
I pre i posle toga, Hitlerovi generali su imali široku taktičku autonomiju; šta više, samo se zbog njih Hitler i odlučio da pokrene invaziju na Sovjetski Savez, jer su ga oni uverili da je Crvena armija preslaba i da će biti uništena u kratkom roku.
Taj faktor je bio značajan za izgubljeni rat od strane Nemačke (srećom po nas i slobodu sveta): nadobudnost, gordost, potcenjivanje neprijatelja.
U svakom slučaju, to je bio samo jedan od faktora; ima ih previše da bismo ih sve pokrili u ovom tekstu, ali pomenimo i činjenicu da su se Nemci i tada kao i u prethodnim sukobima previše bavili taktikom, a premalo opštom strategijom: oslanjali su se na brzo delovanje i kontraofanzive, koje su ili donosile veličanstvene pobede (kao tokom Francusko-pruskog rata 1870. godine) ili stravične poraze (kao na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata).
Još jedan užasno važan faktor se tiče onoga što smo pomenuli na početku teksta: lažna fama oko tehnološke nadmoćnosti nemačkih oružanih snaga.
Ništa nije bilo dalje od istine.
Mogli bismo do sutra da pričamo o tome da su Nemci za sve vreme rata gubili energiju na razvoj novih oružja umesto da su se koncentrisali na unapređivanje i štancovanje postojećih, što je dovodilo do smešnih situacija u kojima tenk klase "tigar" ne može da pređe preko većine mostova zbog širine, ili toga što se više "tigrova" pokvarilo nego što je bilo uništeno od neprijatelja.
Umesto toga, pogledajmo samo jedan jedini aspekt tehnološke zaostalosti Vermahta i drugih vojnih grupacija Trećeg rajha koji će osvetliti čitavu priču, jer je u dobroj meri reprezentativan za sve ostalo.
Nemci su u Drugi svetski rat ušli sa 514.000 konja i tokom rata će ukupno imati skoro tri miliona; u proseku, u svakom trenutku su imali oko 1,1 milion konja. Većina je bila korišćenja od strane pešadijskih trupa i za vuču artiljerije.
Mehanizacija nemačkih snaga je dramatično zaostajala ne samo za zapadnim Saveznicima, već i za Sovjetima, mada se stanje nakratko promenilo zahvaljujući ratnoj sreći sa početka konflikta i zaplenom mnoštva tenkova, kamiona i traktora po Evropi.
Logistika i dostava provijanta umnogome je zavisila od teretnih životinja, kao i same borbene aktivnosti, zbog čega je gubitak 179.000 konja na Istočnom frontu samo tokom decembra 1941. i januara 1942. godine bio šokantni udar na njihovu borbenu gotovost (ako uzmemo u obzir hipotezu da je prekretnica rata bila tada, a ne tokom Bitke za Staljingrad, onda je ovo svakako ključno).
Oslanjanje na konje je bitno usporavalo njihovo kretanje u odnosu na neprijatelja, i donosilo sniženu pokretljivost trupa, a bilo je i drugih posledica.
6. armija u Staljingradu, recimo, nije bila sposobna da napasa konje usred grada pa je morala da ih vrati u pozadinu, a kada su se našli opkoljenima više nisu mogli da pomeraju artiljeriju.
Isti problem su imali i nakon iskrcavanja Saveznika u Normandiji; kako ratovati protiv sile koja je u potpunosti motorizovana i maksimalno pokretljiva, dok si ti još uvek većim delom na konjima? Nikako. Osuđen si na propast.
Dakle, Nemci su u suštini potpuno nespremni ušli u sukob sa najmoćnijim zemljama sveta (tehnološka nespremnost je samo jedna od brojnih), a ovo preterano oslanjanje na konje se promenilo tek na samom kraju rata kada je već bilo prekasno.
(O. Š.)