KAKO JE KROMPIR PROMENIO TOK ISTORIJE: Neverovatna priča koja se ne uči u školi (FOTO)

Istorija čovečanstva je previše složena da bi sve moglo da se svede na jedan faktor, ma koliko ukusan bio, ali to ne znači da bi trebalo da ga ignorišemo

Verovatnoća da nikada u svom životu niste pojeli krompir gotovo da je ravna nuli, ili joj je barem toliko blizu da se može tretirati kao takva.

Preporučujemo

Ali, kladimo se da nijednom dok ste ga jeli niste bili svesni kakvu je istorijsku ulogu krompir odigrao, i koliko je doprineo činjenici da uopšte čitate ovaj tekst na računaru. Bez krompira, možda čak ni savremena civilizacija ne bi postojala.

Pre osam hiljada godina, visoko na Andima u Južnoj Americi drevni stanovnici Perua bili su prvi koji su krompir počeli da proizvode i koriste u ishrani.

Pošto je imao mnogo više proteina od druge hrane, visok nivo ugljenih hidrata, esencijalnih masti, vitamina i minerala, bio je idealan za prehranu rastuće populacije i razvoj civilizacije u tom delu sveta, koja je kasnije kulminirala sa Inkama.

Imajući u vidu koliko je ključan bio za Indijance, iznenađuje da Španci, a ni ostali Evropljani, nisu isprva bili preterano oduševljeni.

Da li zato što nisu znali kako da ga spreme a da valja, ili zato što je bila u pitanju elita kojoj je to delovalo kao seljačka hrana, tek, moralo je da prođe više od 200 godina (tokom kojih je krompir bio dekorativna baštenska biljka) da bi ovo povrće pokorilo Stari kontinent; čak i tada, uglavnom su ga jele niže klase.

Negde oko 1750. godine, zahvaljujući dobrim delom jeftinom i hranljivom krompiru, evropski seljaci su počeli da se osećaju sigurnijim od gladi koja je do tada ciklično dolazila zbog čestih propasti useva žitarica, i njihov je broj počeo stabilno da raste.

Kao rezultat toga (u pitanju je zbir faktora, a krompirom je jedan od) evropske imperije - poput britanske, francuske i holandske - su komotno počele da jačaja na globalnom nivou, a njihove elite su na grbači običnog naroda osvojile svet.

Naravno, nije svuda krompir za posledicu imao stvaranje imperija. Kod nas je stigao relativno kasno (navodno ga je doneo Dosijet Obradović), a činjenica je da je naša populacija u 19. veku dramatično počela da skače; jednim delom verovatno i zbog krompira.

Broj Iraca je u 150 godina od primanja ovog povrća pa do sredine 19. veka skočio od jednog na osam miliona. Ali, onda je 1849. godine nastupila katastrofa, kada je došlo do zaraze useva jednim sojem gljivice koji je doveo do krompirove buđi. Milion i po ljudi je umrlo od gladi, a dva miliona se iselilo.

To nije bio kraj krompira, jer su se usevi oporavili, pa je on nastavio da bude osnovni izvor prehrane nižih klasa, posebno u Evropi, a njihov broj je zahvaljujući tome stabilno nastavio da raste. Ti ljudi su potom popunjavali radna mesta u rastućem broju fabrika i gradili savremeni svet.

Tako da je praktično nemoguće zamisliti današnji svet bez krompira. Da li bi bez njega uopšte došlo do industrijske revolucije, bez neophodne radne snage? Do Francuske revolucije? Do Ruske revolucije? Da li bi se Prvi i Drugi svetski rat uopšte i odigrali? Ko bi u njima odneo pobedu?

Kada o tome malo bolje razmislite, mnogi veliki događaji u ljudskoj istoriji za proteklih pet vekova barem jednim svojim delom mogu biti pripisani uticaju običnog krompira sa andskih visoravni. Ne u potpunosti, to bi bilo glupo i pomisliti a kamoli reći, ali jednim delom - da.

(Telegraf.rs)