SREĆKO, ŽALIM ŠTO TI USNE NISAM DOTAKLA: Ovo je najiskrenije ljubavno pismo jedne srednjoškolke iz Srbije

Ova tinejdžerka napisala je ljubavnu poruku svom školskom drugu koji joj se sviđa već neko vreme, a koji je, nažalost, ne posmatra na isti način

Redakciji Telegrafa stigla je veoma dirljiva i romantična poruka. Jedna srednjoškolka je već neko vreme zaljubljena u svog školskog druga koji je, nažalost, ne primećuje. Zato je odlučila da nam se obrati za pomoć.

Preporučujemo

ISPOVEST MOMKA KOJI JE IZVREĐAO SVE DEVOJKE U SRBIJI: Lakše vas je preskočiti nego zaobići!

Ova osamnaestogodišnjakinja je u svom "sastavu" iznela svoje emocije prema dotičnom Srećku. Ona je želela da Telegraf objavi njenu ljubavnu poruku kako bi on, momak u kog je zaljubljena, saznao i možda joj uzvratio ljubav.

Da vam ne otkrivamo odmah sve na početku, prenosimo vam njeno pismo u celosti.

"Postoje samo jedne oči pred kojima se osećam bespomoćno, samo jedne ruke koje, kada me dotaknu, uzdrmaju celo moje biće . U njegovom prisustvu srce mi kuca brže, mnogo brže , telo se oduzima, misli pomute, bude mi loše. Osećam se kao da sam bolesna, od ljubavi bolesna.

Od prvog dana kada sam ga upoznala, bio je, nekako, poseban. U mojim očima se izdvajao, postajao je savršen iz moje perspektive. Četvrta smo godina srednje škole, idemo u isti razred, poznajemo se već 4 godine. Drugari smo, samo što ja nikad njega nisam gledala kao druga. Ne znate koliko je teško, koliko je bolno kada nekoj osobi do koje vam je zaista mnogo stalo, ne možete da ispričate sve što vam leži na srcu. Želim da ga zagrlim jako i da ga nikada ne pustim.

Tučemo se u školi, golicamo, gledamo se na časovima, jurimo i na tome se sve završava. Ne dopisujemo se, ne pričamo telefonom. Meni teško pada raspust, ta odvojenost kada znam da ga neću videti neko vreme. I sat bez njega je puno, i dan, i vikend... 

Puno puta sam ga sanjala, zamišljam ga, nedostaje mi. Čak i kada smo u školi i dok ga posmatram, on mi nedostaje. Njegov osmeh automatski izaziva i osmeh na mom licu. Prelep je kad se smeje, njegov osmeh osvaja, privlači me.

Prestalo je to odavno da bude kod mene zaljubljenost, to je živa rana. Svakim danom veća, nekako dublja, gorča, bolnija, ali je i lepa i slatka.

Mogu reći da ga i volim i ako mu to nisam priznala, osetila sam puno puta i shvatila smisao značenja te reči.

Jos malo je ostalo do kraja školske godine, meni premalo. Ostalo mi je samo nekoliko meseci da uživam u njegovom pogledu...

A posle, ko zna, šta bude, biće. Ja tu ništa ne mogu da učinim, niti promenim. Bliži se i matura. Nisam ja ta sa kojom će zaplesati na maturskoj veceri. Pošto nisam ta, na maturu neću ni ići, ne mogu, zaista nemam snage. Želim mu sve najlepše, to i zaslužuje. Želim mu ono što bih poželela i sebi.

Nikada neću moći da ga zaboravim, urezao je duboko svoje ime koje u mom sećanju nikada neće izbledeti. Ja ni ne želim da ga zaboravim i da želim to prosto ne bi bilo moguće. Žalim što mu usne nisam dotakla. To sam tako silno želela, želim i uvek ću želeti. Iskreno, ne verujem da će se to desiti, jer da je trebalo, desilo bi se do sada, ipak nas sudbina možda tek planira, ko ce ga znati...

Srećko će zauvek ostati moja velika neostvarena želja, moja neuzvraćena ljubav, moja stalna misao i moja smisao, smisao moje mladosti.

Srdačan pozdrav, hvala Vam."

Dragi Srećko, ukoliko budeš pročitao ovaj tekst, molimo te da se javiš ili ovoj devojci ili našoj redakciji.

Da li ste vi imali neuzvraćenu ljubav? Šta ste činili kako biste joj se približili? Podelite sa nama u komentarima.

(Telegraf.rs)