UZNEMIRUJUĆE: Kad vidite ovu stravičnu rusku sliku, na pamet vam neće pasti da pozivate na rat (FOTO)

"Apoteoza rata" je slika Vasilija Vereščagina iz 1871. godine čije izlaganje nije bilo dozvoljeno u Sankt Peterburgu. Kada ju je u Berlinu video nemački načelnik generalštaba fon Moltke, zabranio je svojim vojnicima da posete izložbu, a isto je učinio i austrijski ministar vojni

Preporučujemo

Vasilij Vasilijevič Vereščagin je rođen 26. oktobra 1842. godine u Čerepovecu, u Novgorodskoj guberniji, kao srednji od trojice braće. Otac mu je bio zemljoposednik i plemić, a sina je poslao u Carsko selo kada mu je bilo samo osam godina ne bi li ušao u Aleksandrov kadetski korpus.

Tri godine docnije, Vasilij se obreo u Pomorskom kadetskom korpusu u Sankt Peterburgu; na svoju prvu plovidbu otišao je 1858. Služio je na fregati "Kamčatka", koja je plovila u Dansku, Francusku i Egipat.

Nedugo potom napustio je vojsku i počeo da studira slikarstvo. Već 1863. godine osvojio je prvu medalju, koju mu je Sanktpeterburška akademija dodelila za sliku "Uliks ubija udvarače" (Uliks je latinsko ime za Odiseja). Naredne godine je otišao u Pariz gde je učio od Žan-Leona Žeroma.

1867. godine pozvao ga je ruski general Konstantin Petrovič fon Kaufman na ekspediciju u Turkestan, a zbog svog heroizma prilikom opsade Samarkanda 2-8. juna 1868. dobio je Orden Svetog Đorđa 4. stepena.

Bio je svetski putnik i neprestano se kretao: Pariz, Moskva, Sankt Peterburg, Sibir, Centralna Azija, Minhen, Beč, London, Tibet, Indija, SAD, Kuba, Japan, Sirija, Palestina. Izlagao je skoro svuda gde je otišao.

Slika koju možete da vidite na samom vrhu ovog teksta nastala je 1871. i zove se "Apoteoza rata" (apoteoza je uzdizanje umrlog junaka ili velikog čoveka do božanstva, obožavanje, veličanje), a posvetio ju je "svim osvajačima, prošlim, sadašnjim i budućim"; planirao je da je izloži u Sankt Peterburgu 1874. godine, ali je bila zabranjena zato što, smatrali su cenzori, rusku vojsku prikazuje u lošem svetlu.

Isto se desilo i sa slikom "Ostavljen pozadi", na kojoj je umirući vojnik napušten od svojih saboraca.

Nije "Apoteoza rata", međutim, bila samo Rusima problem; kada ju je u Berlinu video nemački načelnik generalštaba, feldmaršal Helmut fon Moltke Stariji, toliko ga je potresla da je izdao naređenje kojim nemačkim vojnicima zabranjuje da posete izložbu. Isto je uradio i austrijski ministar vojni.

Ruske vlasti su čak na kraju zabranile da se njegova dela izlažu uopšte, kao i da se reprodukuju u knjigama. Očajan, Vereščagin je spalio tri svoje slike.

To nije uticalo na njegov patriotizam, međutim. Po izbijanju Rusko-turskog rata 1877-78. godine napustio je Pariz i vratio se u otadžbinu. Aktivno je učestvovao u konfliktu, nakon koga se skrasio u Minhenu gde je velikom brzinom maltene štancovao slike, uvek iste tematike: ratne.

Ali, njegove ratne slike nisu bile glofikacija rata, već promovisanje mira prikazivanjem užasa njegove suprotnosti. Realnost njegovih dela privlačila je i veliki broj ljudi koji za umetnost nisu marili, i izložbe u Parizu 1881. godine, pa potom i u Londonu, Berlinu, Drezdenu i Beču, bile su veliki uspeh.

Zbog toga se smatra prvim velikim ruskim slikarom koji je stekao svetsku slavu, a njegovo ime nije silazilo sa stubaca evropske i američke štampe.

- Voleo sam sunce celog svog života, i želeo sam da slikam sunčevu svetlost. Kada sam video ratovanje i rekao o tome šta sam mislio, radovao sam se što ću ponovo moći da se posvetim slikanju sunca. Ali, bes rata je nastavio da me progoni - napisao je Vereščagin.

Njegova slika "Državna procesija princa od Velsa u Džajpuru 1876." se smatra trećom najvećom slikom na svetu, ali to nije jedino njegovo delo koje se bavi Britanskom Indijom.

1882-83. godine izazvao je skandal serijom od tri slike: jedna se bavila rimskim razapinjanjem Isusa Hrista na krst, druga likvidacijom indijskih pobunjenika topovima od strane Engleza, a treća pogubljenjem nihilista u Sankt Peterburgu.

Putovanje u Siriju i Palestinu 1884. godine dovelo je do stvaranja niza novih prikaza novozavetnih događaja koji su, ponovo, naišli na otpor. Zamislite, Isusa Hrista je prikazao previše realno, a i sa preterano vulgarnim i nedvosmisleno semitskim crtama licama!

U Moskvi 1893. godine je uradio seriju slika koje se grupno zovu "1812", a bave se Napoleonovim pohodom na Rusiju. Navodno, bio je inspirisan Tolstojevim romanom "Rat i mir".

Nakon toga je bio u Mandžuriji i Kini, prateći rusku vojsku tokom Prvog sino-japanskog rata i Bokserskog ustanka. Početkom veka je posetio Filipine, Sjedinjene Države i Kubu, a na kraju i Japan.

1904. godine, tokom Rusko-japanskog rata, pozvan je od strane admirala Stepana Makarova na komandni brod "Petropavlovsk". 13. aprila brod je udario u japanske podvodne mine dok se vraćao u Port Artur i potonuo, odnoseći na dno sa sobom veći deo posade, admirala i - Vereščagina.

Simboličan kraj za slikara koji je celog života slikao pakao ratovanja da bi svetu doneo mir.

Hoćete da čujete još nešto, možda simbolično u još većoj meri? Njegova poslednja slika na kojoj je prikazan admiral Makarov dok predsedava ratnim većem na "Petropavlovsku" izvučena je sa dna mora skoro bez oštećenja.

Danas jedan grad u Permskom kraju nosi ime po njemu (Vereščagino), kao i jedna manja planeta koju je otkrila sovjetska astronomkinja Ljudmila Žuravljova 1978. godine.

(O. Š.)