Kad čujete koje vere je trebalo da bude Kip slobode u Njujorku - ŠOKIRAĆETE SE! (FOTO)

Francuski skulptor Frederik Bartoldi, autor spomenika koji je danas simbol Njujorka i čitave Amerike, prvobitno je želeo da se njegovo najpoznatije delo kolosalne veličine nalazi na mestu koje nema veze ni sa Njujorkom ni sa Amerikom. Zapravo, trebalo je da se nalazi baš tamo odakle sada beže reke izbeglice

Život piše drame, u to nema nikakve sumnje, ali je sve očiglednije da je istorija čovečanstva jedna golema tragikomedija koju piše neko sa neverovatno bizarnim smislom za humor.

Preporučujemo

Donji dom američkog Kongresa sinoć je glasao za zabranu prihvata novih izbeglica iz Sirije, zbog straha od muslimanskog ekstremizma i terorizma koji oni sa sobom (navodno) donose, i pored toga što su i mnogi predstavnici američkog naroda u toj instituciji i drugi javni radnici ukazali na činjenicu da to ide protiv svega onoga što Amerika predstavlja, i svega onoga što ona jeste.

U potpuni zaborav pao je stih koji se nalazi na Kipu slobode u Njujorku, simbolu tog grada i simbolu čitavih Sjedinjenih Država, umetničkom delu koje je decenijama bila prva stvar koju bi imigranti na evropskim brodovima videli pri dolasku u tu zemlju.

Stihovi o kojima je reč glase: "Daj mi tvoje umorne, tvoje siromašne / Tvoje šćućurene mase koje čeznu da dišu slobodno".

Njihov autor je pesnikinja Ema Lazarus, a nastali su 1880-ih godina kao poetski vapaj zbog teškoća jevrejskih izbeglica koje su u "Obećanu zemlju" bežale od pogroma u Istočnoj Evropi.

Danas su možda još relevantniji nego tada, ako uzmemo u obzir genezu same statue u čijem su podnožju ispisani.

UZNEMIRUJUĆE: Ovo NISTE ZNALI o Islamskoj državi, a uteraće vam STRAH U KOSTI (FOTO) (VIDEO)

Prvobitni nacrt ovog spomenika koji je izradio francuski skulptor Frederik Bartoldi, a za čiju je unutrašnju konstrukciju bio odgovoran Gistav Ajfel, nije imao nikakvu vezu sa ovim što je na kraju ispalo. Naime, Bartoldi je zamislio da ova džinovska statua bude svetionik na ulazu u Suecki kanal.

Ono što je takođe vrlo zanimljivo u svetlu današnjih događaja je i to što je, po tom prvobitnom nacrtu, Sloboda trebala da bude egipatska seljanka koja drži baklju slobode, dvostruko veća od Sfinge. Ime kipa bi bilo: "Egipat (ili Napredak) donosi svetlo Aziji".

Prema tome, današnji simbol Amerike i slobode za koju se ona navodno zalaže, trebala je da bude Egipćanka, dakle, žena sa Bliskog istoka sa koga danas dolaze izbeglice, i, po automatizmu tog vremena - muslimanka. Baš kao i ogromna većina pomenutih izbeglica.

ŠTA ZAISTA ZNAČI - ALAHU AKBAR?! Sve o pokliču uz koji džihadisti pucaju u decu i odsecaju glave (FOTO)

Dve godine je Bartoldi radio na nacrtima i pokušavao da ubedi Ismail Pašu, ondašnjeg vladara Egipta, da finansira ceo projekat. Sve je međutim palo u vodu kada je dotični bankrotirao 1871. godine i kada mu je kolosalni projekat postao poslednja rupa na svirali.

Bartoldi je potom rešio da izleči živce putovanjem u Ameriku. Dok se brod koji ga je donosio na obale Novog sveta polako ljuljuškao na talasima nadomak Njujorka, pripremajući se da uplovi u luku i iskrca slobode i uzbuđenja željne putnike, Bartoldi je primetio jajasto Bedlovo ostrvo i momentalno mu se uključila lampica.

Setivši se da je pre polaska na put vodio razgovor sa Eduardom Reneom de Labuleom - vatrenim borcem protiv institucije ropstva i čovekom koji je svim silama podržavao Sever u Američkom građanskom ratu - koji je predlagao da Francuska Sjedinjenim Državama ponudi poklon u čast okončanja pomenutog konflikta, iznenada je shvatio da je pronašao novu lokaciju za svog kolosa.

"SPRŽIĆEMO OBAMU I OLANDA": Džihadisti prete smrću predsednicima SAD i Francuske!

Moraće samo da mu malo promeni izgled, jer bi egipatska seljanka bila van konteksta i značenja u njujorškoj luci.

Elem, posle više godina pregovaranja i dogovaranja, odlučeno je da će Amerika platiti postolje Kipa slobode, a Francuska sam kip.

Konačno, otkriven je 28. oktobra 1886. godine, u prisustvu nekoliko hiljada ljudi, koji su imali prilike da čuju predsednika Grovera Klivlenda koji se zakleo da "neće zaboraviti da je sloboda ovde sagradila svoj dom".

Iznad njega bio je kip koji više nije ni približno ličio na muslimanku; sada je bio idealizovana zapadnjačka žena. Ostala je samo baklja, čiji plamen nije i ne može biti ugašen.

A upravo je ta baklja metafizički obasjavala sve one koji su u narednih 40 godina pristizali na obale Amerike u potrazi za boljim životom, za slobodom, za napretkom, ili barem za nadom da se sve to može ostvariti.

(Telegraf.rs)