MILORAD JE PRVI SRBIN KOJI JE PROPUTOVAO CEO SVET: I to sa samo 150 dinara u džepu! (FOTO)

Rajčević je 1910. godine zakucao na vrata "Malog žurnala" gde su ga okarakterisali kao "bistrog mladića, živog duha, uglađenih manira, a po spoljašnosti je bio opšte simpatičan". U dogovoru sa njima, Milorad je dobio mesečni honorar od 150 dinara da proputuje Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku

Milorad Rajčević iz Leskovca je prvi Srbin koji je bukvalno proputovao ceo svet. Njemu je na vizit-karti pisalo samo "svetski putnik" jer je zaista to bio. Svako putovanje doživljavao je kao jednu vrstu upoznavanja života, pa se zato smatra prvim srpskim svetskim putnikom!

Preporučujemo

Zbog ovih 7 vrh stvari, svaki Srbin obožava Hrvatsku (VIDEO)

On je rođen krajem 19. veka u okolini Leskovca, a još kao mali je pokazivao interesovanje za slikarstvo, pa je u petnaestoj godini otputovao u Beč, gde je učio slikarstvo kod dvorskog slikara.

Zatim su se gradovi nizali, od Salcburga, preko Minhena, Študgarda, Nirnberga do Ulma. Potom odlazi u Francusku, gde je tri meseca radio u Parizu kod slikara Žorža Vebera.

Iz Francuske se uputio u Ženevu, Lozanu, Bern, Cirih, Bazel i Lucern, a zatim je otišao u Ameriku. Tamo je proveo nekoliko meseci, sve dok nije povredio nogu na maratonu i završio u bolnici. Kada su ga primili, proverili su njegova dokumenta i otkrili da nema pasoš, pa su ga ukrcali na prvi brod za Evropu.

Međutim, on zbog toga nije posustao, već je samo nastavio sa svojim putovanjima, pa je otputovao u Carigrad, a zatim preko Aleksandrije u Jerusalim. Ova putovanja su trajala četiri godine, a tokom njih je naučio pet jezika.

Mnogi su ga smatrali čudnim mladićem zbog svog nemirnog duha i zbog toga što ga jednostavno "nije držalo mesto".

Rajčević je 1910. godine zakucao na vrata "Malog žurnala" gde su ga okarakterisali kao "bistrog mladića, živog duha, uglađenih manira, a po spoljašnosti je bio opšte simpatičan". U dogovoru sa njima, Milorad je dobio mesečni honorar od 150 dinara da proputuje Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku. Za uzvrat, on je morao da im dostavlja dopis i potvrdu od vlasi da se nalazi u svakom od navedenih mesta.

U putničku knjigu mu se prvi, već posle dva dana puta, upisao princ Đorđe Karađorđević kojeg je sreo u Gornjem Milanovcu. Kretavši se ka jugu stiže i do crnogorskog prestolonaslednika Danila koji mu se takođe upisuje u putničku knjigu i daruje ga jubilarnom spomenicom knjaza Nikole. Iz Crne Gore se upućuje ka Italiji, odakle je trebalo da se prebaci u Afriku. Međutim, zbog rata u Tripolitaniji (Libiji) menja maršutu i odlazi u Francusku, pa zatim u Englesku i Nemačku, da bi već u julu došao do Petrograda.

U Rusiji je proveo mesec dana tokom kojih je odsedao u najboljim hotelima i posećivao predstavnike vlasti i istaknute ličnosti da mu se potpišu u putničku knjigu. Uglavnom su ga svi primali sa oduševljenjem, željni da saznaju pojedinosti o njegovom neobičnom poduhvatu. Već početkom avgusta 1910. odlazi u Sibir i dalje na azijski kontinent.

Na biciklu prolazi azijske krajeve u kojima sreće za njega čudne ljude i običaje, te oseća nostalgiju za Evropom i njemu poznatim stvarima. Zato se iznenađuje kada u ruskoj Mandžuriji na prijemu kod guvernera čuje starog ruskog oficira koji peva srpsku pesmu “Rado ide Srbin u vojnike”, koju je ovaj naučio od generala Jovana Lipovca Crnogorca sa kojim je služio u Rusko-japanskom ratu. Odatle se upućuje u Vladivostok pa u Japan.

Iz Japana šalje redakciji dopis pun oduševljenja japanskim narodom, koji se, gle čuda, kupa najmanje dva puta dnevno. Naravno, njegovo oduševljenje izazvale su i gejše. U Japanu ga prima i prestolonaslednik, koji odbija da se upiše u njegovu knjigu. Razlog tome jesu japanski običaji po kojima je car božanstvo. Posle Japana usledili su Singapur, Malezija i Sijam. U Sijamu ga prima kralj lično i daruje mu motorni bicikl, kako bi mu olakšao put.

U Beograd Rajčević stiže 21. septembra 1911. godine. Priređen mu je svečani doček na pristaništu, koji su braća Savić snimali da bi ga kasnije prikazivali u svom bioskopu. Iako u toku ovog putovanja nije uspeo da obiđe Afriku i Ameriku, Rajčević nije posustao u svojoj želji, te 1912. godine ponovo pristupa planiranju puta u Afriku.

(Telegraf.rs / Izvor: akademskikrug.rs/Leskovačke vesti)