NAJVEĆI POLJSKI JUNAK POGINUO U SRBIJI U BOJU SA TURCIMA: Ovaj vitez je simbol bratstva naša dva naroda (FOTO)

Zaviša Crni je bio sve ono što je vitez trebalo da bude: plemenit, hrabar, odan svom kralju, čvrst u svojoj veri u Boga, pobednik najvećih srednjevekovnih viteških turnira, učesnik mnogih ratova. Bio je Poljak i u njihovoj je nacionalnoj svesti isto ono što su nama Miloš Obilić ili Marko Kraljević

Zaviša Crni je rođen u Starom Garbovu u Poljskom kraljevstvu u porodici mesnog plemstva, oko 1379. godine. Njegov otac se zvao Mikolaj i služio je kao kastelan tvrđave Konarsko-sjeradzke, dok mu se mati zvala Dorota.

Preporučujemo

Imao je i dva mlađa brata, Jana zvanog Farurej koji je bio starešina (zvanična titula: starost) grada Spiša, i Pjotra zvanog Kruček. Osam godina nakon Kosovskog boja oženio se Barbarom iz roda Pilava, nećakom krakovskog biskupa Pjotra Viša, sa kojom je imao četiri sina.

Njegovo uzdizanje ka slavi koju uživa danas (a radi se o rangu Miloša Obilića ili Marka Kraljevića u nacionalnoj mitologiji srpskog naroda) počelo je 1410. godine Bitkom kod Grinvalda koju su Poljaci i Litvanci vodili protiv Tevtonskih vitezova i u kojoj su odneli odlučujuću pobedu.

Nakon nje, Zaviša je predložio poljskom kralju i litvanskom velikom knezu Vladislavu II Jagelu, utemeljitelju zajedničke poljsko-litvanske dinastije Jagelovića, kao i ugarskom kralju Žigmundu Luksemburškom, da sklope ugovor koji će postati poznat kao Ljubovski mir.

Dve godine docnije učestvovao je u konferenciji između kraljeva Žigmunda, Vladislava II i bosanskog Tvrtka II u Budimu, gde je pobedio na turniru na kome se nadmetalo čak 1.500 vitezova (izgleda da je u pitanju bio najveći turnir u srednjem veku), i na kome je po svemu sudeći bio prisutan i naš despot Stefan Lazarević.

Kao predstavnik Poljaka učestvovao je i na Saboru u Konstanci koji je pokušao da okonča Zapadnu šizmu, odnosno rivalstvo između papa u Rimu i antipapa u Avinjonu. Otvoreno se protivio napadima na reformistu Jana Husa i osudio je njegovo pogubljenje.

1416. godine učestvovao je na još jednom velikom viteškom turniru u Perpinjanu na kome je porazio čuvenog viteza Jovana Aragonskog, da bi u godini koja je usledila postao starešina Krušvica. U ime svoga kralja Vladislava II prosio je ruku Sofije Bavarske, udovice Žigmundovog brata Venceslava Češkog. U skladu sa time, borio se na Žigmundovoj strani tokom Husitskih ratova, i bio je zarobljen posle Žigmundovog poraza u Bici kod Kutne Hore; pušten je uz visoku otkupninu.

Godine 1420. je postao starešina Spica, a prilikom krunisanja četvrte žene Vladislava II, priredio je veličanstvenu gozbu u Krakovu, za brojnu evropsku vlastelu i monarhe.

Kao zapovednik 500 lakih konjanika, Zaviša Crni se 1428. godine pridružio Žigmundovoj vojsci u ratu ugarskog kralja protiv Osmanlija. Bila je to katastrofalna vojna za Ugare u kojoj je poljski (i naš) junak 12. juna izgubio život tokom Golubačke opsade.

Naiume, Ugari su morali da se povuku preko Dunava a na raspolaganju im je ostalo svega nekoliko brodova; na Zavišu je palo da im sa svojim odredom čuva leđa, prevashodno kralju koji je bio među prvima koji je pobegao. Kada je postalo neizdrživo, odbio je da se povuče razočaran kraljevim očiglednim kukavičlukom. Turci ga zarobljavaju, odsecaju mu glavu i šalju je sultanu u Carigrad.

- Ne samo u ovoj bici, u kojoj je zarobljen i pogubljen, već je u svim pothvatima dokazivao da je hrabar i izvanredan vitez, čuven zbog svoje odvažnosti i velikih dela po kojima mu niko nije bio ravan - napisao je o njemu Jan Dlugoš.

Vremenom je postao čovek-institucija, i oko njega se stvorila čitava mitologija, te se smatra uzorom viteških vrlina. Poljaci čak i danas imaju izreku: "Osloni se na njega kao na Zavišu", a to je zanimljivo i moto poljskih mladih izviđača.

U Golupcu je pre desetak godina podignuta spomen-česma velikom Zaviši Crnom, na kojoj piše, na srpskom i poljskom jeziku: "U Golupcu je poginuo od Turaka 1428. godine čuveni poljski vitez, simbol hrabrosti i čestitosti, Zaviša Crni. Slava junaku!".

Potomstvo mu je brojno, a pomenućemo samo da je njegov potomak verovatno i Henrik Dobržanski, prvi gerilski zapovednik u okupiranoj Evropi tokom Drugog svetskog rata; bilo da ste na strani Draže ili Tita, taj čovek obojicu šiša za nekih godinu i po dana, s obzirom da je oružani ustanak protiv Nemaca i Rusa (tada su nacisti i komunisti još uvek bili saveznici) počeo još krajem 1939. godine.

Zapravo, pre nego što su i Draža i Tito uopšte imali prilike da podignu bunu protiv Nemaca, Dobržanski je bio ubijen iz zasede.

Od sada pratite Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs)