ŠOK!!! CAR NIKOLAJ II NIJE BIO ROMANOV?! Bio je potomak ovog ljubavnika Katarine Velike? (FOTO)

Carica Katarina Velika je u svojim memoarima napisala otac njegov sina Pavla nije Petar III već izvesni Sergej Saltikov. Ako je to tačno, onda svi potonji ruski carevi, uključujući i poslednjeg, nisu Romanovi već nešto drugo

Car Nikolaj II (1868-1918) je bio poslednji imperator Rusije, veliki vojvoda Finske i titularni kralj Poljske. Za vreme njegove vlasti država je doživela totalni kolaps zato što ubrzana industrijalizacija nije bila ispraćena rastom standarda običnog čoveka koji se uskoro podigao na noge i na revoluciju 1905. koja je ugušena pa su ga protivnici prozvali Krvavi Nikolaj.

Preporučujemo

Iste je godine doživeo ponižavajući poraz u ratu sa Japanom kada je baltička flota bila skoro potpuno uništena, da bi slično prolazio i u prvim godinama Prvog svetskog rata.

Nikolaj II, ruski car i veliki prijatelj Srba, nije bio Rus. Bio je NEMAC! (FOTO)

Februarska revolucija 1917. godine, koja je počela jer narod u Petrogradu nije imao šta da jede, dovela je do njegove abdikacije i doživela je svoje finale u oktobru kada su na vlast došli boljševici. Streljan je od njih sredinom 1918, zajedno sa celokupnom svojom porodicom.

Njegov otac je bio car Aleksandar III (1845-1894), prozvan Mirotvorac jer za vreme njegove vlasti Rusija nije vodila nijedan veliki rat. Bio je izrazito konzervativan i poništio je mnoge liberalne mere svog oca i prethodnika na tronu.

Taj prethodnik je bio Aleksandar II (1818-1881) koji je, uprkos tome što je postao najuspešniji reformator još od cara Petra Velikog, bio ubijen u atentatu od strane pripadnika "Narodne volje", revolucionarne organizacije koja se zalagala za neke stvari koje se nama danas čine savršeno normalnim (narodna skupština, opšte pravo glasa, sloboda govora i okupljanja, lokalna samouprava, prenos zemlje u posed naroda, pravo naroda na samoopredeljenje, itd).

Njegovo najznačnije delo je bilo emancipacija seljaka kojom je većina ruskog naroda oslobođena od ropskog položaja prema plemstvu. Poznat je i po tome što je Americi prodao Aljasku, i što je u krvi ugušio ustanak poljskog naroda.

Imperator koji je vladao pre njega je bio njegov otac, Nikolaj I (1796-1855). Nasledio je svog rođenog brata uprkos pokušaju pobunjenika da ga onemoguće i da ustoliče Konstantina (takođe rođenog brata prethodnog cara), što je obeležilo početak njegove vladavine i dalo mu vetar u leđa.

Politički konzervativac koji je značajno proširio granice svog carstva (na uštrb Persije i Turske), brutalno je gušio svaki otpor svojoj vladavini koju su obeležili i ekonomska stagnacija, loša administrativna politika, korumpirana birokratija i česti ratovi koji su kulminirali katastrofalnim ruskim porazom u Krimskom ratu 1853-56.

Kažu da je imao čeličnu volju i snažan osećaj posedovanja dužnosti, da je bio posvećen poslu (sve je ovo u velikom kontrastu sa njegovim praunukom Nikolajem II), da je bio zgodan, ali i da je bio nervozan i agresivan. Ideologija njegovog carevanja je bila "zvanična nacionalnost": pravoslavlje u religiji, autokratija u vlasti i ruski nacionalizam.

Nikolaj I je bio treći sin; drugi je bio carević Konstantin koji je odbio krunu. Najstariji je bio car Aleksandar I (1777-1825), prvi ruski kralj Poljske nakon konačnog čerupanja ovog starog slovenskog kraljevstva, kao i prvi ruski veliki vojvoda Finske. Često je koristio liberalnu retoriku, ali je u praksi zadržao apsolutizam svojih prethodnika. Nije imao sinova.

Definišući događaji njegove vladavine svakako su Napoleonski ratovi iz kojih je nakon mnogo peripetija, uspona i padova, posebno nakon Bonapartine invazije i spaljivanja Moskve, Rusija izašla kao pobednik a car se na belom konju ušetao u Pariz 1814.

Prethodnik na tronu mu je bio Pavle I (1754-1801) koji je dobar deo svog života bio u senci majke, imperatorke Katarine Velike. Vladao je samo pet godina, poslednjih pet godina života, kada je ubijen u zaveri. Najbitniji njegov doprinos je donošenje zakona o nasleđivanje ruskog trona koji je trajao do kraja carevine.

Zvanično, bio je jedini sin cara Petra III (nepopularnog vladara koji jedva da je znao ruski, budući da je bio Nemac, i koji je verovatno stradao u zaveri svoje nemačke supruge Katarine) i Katarine II koja će postati sama po sebi samodržac i apsolutni vladar imperije a njena era zvana Katarinina era, Zlatno doba Ruskog carstva i ruskog plemstva.

Dolazimo na kraj našeg puta jer dolazimo do suštine. Katarina II je u svojim memoarima naznačila da je izvesni Sergej Saltikov pravi otac Pavla I a ne car Petar III.

Ko je bio Sergej Saltikov? Ruski komornik i pripadnik stare bojarske porodice koja je po ženskim linijama potomak Rjurika i sestre prvog cara iz dinastije Romanov, i sasvim sigurno prvi ljubavnik carice Katarine po njenom dolasku u Rusiju.

Premda istoričari misle da je carica kada je pisala o Pavlovom ocu bila motivisana ličnim animozitetom prema sinu i želji da ga povredi, to je teško zamisliti, a kada su ljudi ukazivali da to da Pavle podseća na Petra, ona je ukazivala na Saltikovljevog "ružnog" brata.

Ako je ovo tačno, Pavle I ne bi bio jedino nezakonito dete koje je imala. Sa grofom Grigorijem Orlovim je imala sina Aleksisa Bobrinskoja koga je čuvala u Tuli daleko od dvora, i ćerku Jelisavetu Aleksandrovnu Aleksejevu.

Zapravo, seksualni apetit Katarine II je legendaran, a ona je za života imala mnogo, mnogo različitih partnera. Dvadeset i dva ljubavnika. Kažu da je imala čak i nešto što podseća na harem!

(O. Š.)