VATIKAN JE VAVILONSKA BLUDNICA: Ovo je najluđa teorija zavere, a neki i dalje u nju veruju (FOTO)

Škotski prezviterijanac Aleksandar Hislop napisao je pre 150 godina verski pamflet u kome je Rimokatoličku crkvu (ali i pravoslavnu) optužio da je tajni vavilonski paganski misterijski kult i da je proizvod višemilenijumske zavere, a ima mnogo ljudi koji i danas u ovo veruju

Knjiga "Dva Vavilona", sa podnaslovom "Papsko obožavanje dokazano kao obožavanje Nimroda i njegove žene" je verski pamflet škotskog prezviterijanca Aleksandra Hislopa koji je napisan sredinom 19. veka, potom proširen i konačno objavljen kao knjiga nakon Prvog svetskog rata.

Preporučujemo

ZBOG DVE REČI SE KATOLICI I PRAVOSLAVCI KOLJU: Hektolitri krvi izgubljeni u prevodu zbog filozofije (FOTO)

Centralna njena tema je optužba je Rimokatolička crkva (RKC) zapravo samo skriveni produžetak obožavanja paganske religije Vavilona i proizvod višemilenijumske zavere, te da je ona "vavilonska bludnica" koja se pominje u Knjizi otkrovenja a da je papa sam po sebi istinski rukopoloženi predstavnik Belšazara. Ukratko, da je RKC vavilonski misterijski kult, a da su samo protestanti ti koji poštuju istinskog Isusa i pravog Boga.

Tako su po Hislopu obredi Rimokatoličke crkve ništa drugo do paganski rituali koji su za vreme cara Konstantina Velikog ubačeni u hrišćanstvo; drugim rečima, sve što budete ovde pročitali kao optužbu na račun RKC može da se primeni i na Istočnu pravoslavnu crkvu.

Iznoseći stav da je Semiramida bila stvarna osoba u Mesopotamiji koja je izmislila politeizam i sa njim veru u boginje, Hislop piše da je ona bila supruga Nimroda, graditelja biblijske Vavilonske kule, uprkos tome što Biblija to ne pominje.

Njen razlog za to je bila želja da korumpira veru svojih podanika u Boga Postanja, pa je sebe pretvorila u Ištar a svog sina Gilgameša u boga Tamuza. Hislop se oslanja na pisanje crkvenih otaca pre Nikejskog sabora da bi dokazao da je ona izmislila sve priče o sebi da bi ljudi počeli da veruju da je ona kraljica neba a njeno dete božansko.

Potom iznosi tezu da su svi božanski parovi kao što su Izida i Oziris, Afrodita i Kupidon, Venera ili Fortuna i Jupiter-Puer (dete Jupiter) i tako dalje, samo prepričavanja priče o Semiramidi i Tamuzu.

Ikonografija rimske državne religije, po kojoj je dete Jupiter zajedno sa Junonom sedeo u krilu Fortune za vreme je Konstantina prebačeno u rimokatoličanstvo (i pravoslavlje), odnosno, tu su ulogu uzeli Marija (Bogorodica) i Isus.

Hislop je takođe tvrdio da skraćenica "IHS" zapravo znači "Izida Horus Set" (dok je u stvari reč o prebacivanju početnih slova grčkog imena za Isusa, IHΣΟΥΣ, u latinski jezik; često se ovo IHS tumači i kao "Isus Hristos Spasitelj"). To, naravno, nema nikakvog smisla i nepovezivo je sa njegovim prethodnim tvrdnjama.

Autorova uverenja su proizvod pogrešnog poistovećivanja Nimroda sa Ninom, mešanja pojmova i vremena, brkanja lonćića, izjednačavanja božanstava koja veze jedno sa drugim nemaju, i tako dalje, ali to ne sprečava mnoge ljude da i dan-danas budu uvereni u tačnost ovih optužbi.

To što Rim leži na famoznih sedam brda nimalo ne pomaže (zver koju po Bibliji Vavilonska bludnica jaše ima sedam glava), a ne pomaže ni to što je Hislop dao obilje fusnota i uredno citirao sve knjige na koje se poziva, mada kritično gledanje na ono što je uradio pokazuje brojne pogrešne zaključke koje je izvodio, izmišljotine i ozbiljne greške.

Najčešće u ovu suludu teoriju zavere veruju protestantski hrišćani i Jehovini svedoci, ali nije retko da se to čuje i među Srbima (verujemo da ćete pobornike ovoga pronaći i u komentarima ispod ovog teksta), uprkos tome što se ova optužba Hislopova na račun Rima prenosi silom istog istorijskog izvora i na nas.

To koliko je ovo suluda hipoteza možda najbolje svedoči podatak da je teoretičar zavere Dejvid Ajk u svoje delo ubacio Hislopove tvrdnje, pa kaže da je Semiramida odigrala ključnu ulogu u reptilijanskoj vanzemaljskoj zaveri da se ljudska vrsta u potpunosti potčini.

Pametnom dosta!

(Telegraf.rs)