U NJEMU CARUJE TIŠINA: U ovom hramu prirode vlada potpuni MUK, a krije još jednu veliku tajnu (FOTO) (VIDEO)

Kada kročite na ovo neobično tlo zemlje, imaćete osećaj kao da ste na drugoj planeti. U ovom mestu nestvarna tišina čini da čujete sami sebe

Kada čujemo reč Izrael, jedna od prvih asocijacija je da je to teritorija na kojoj se nalaze brojni hramovi i svetinje. Jedno od tumačenja je da je Bog stvorio prirodu kao najveći hram. Ako su te tvrdnje tačne, onda bi krater Ramon na jugu Izraela bio jedan od najimpozantnijih hramova.

Preporučujemo

U JERUSALIMU SE DANAS U 10 SATI SVE UKOČILO: Pogledajte zašto su svi ljudi stali kao skamenjeni (VIDEO)

Smešten u dubini pustinje Negev, pleni grandioznošću i nestvarnom lepotom. Dužine 40 kilometara, širine 10 kilometara, dubok 500 metara, mogao bi primiti milione vernika. Ali, za razliku od Hrama Hristovog Groba, Zida Plača ili Hramovske Gore, u njemu možete provesti ceo dan a da ne sretnete druge vernike. Nestvarni pejzaži podsećaju na slike površine Meseca.

Za razliku od Meseca do koga retki od nas ljudi mogu doći, ova destinacija je mnogo pristupačnija. Za par stotina evra i na samo 3 sata leta od Beograda, možete se osećati kao astronaut koji je kročio na neku udaljenu planetu i načiniti "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Za razliku od Meseca, ova "planeta" je već naseljena. Divlje koze, zmije, gušteri, divlji konji i drugi oblici pustinjskog života praviće vam društvo. Zanimljiva je priča o divljim konjima koji su "vladali" pustinjom Negev.

Nakon povlačenja Britanaca sa ovih prostora 1948. godine, višak oružja su ostavili lokalnim Beduinima. Oni su odlučili da je kucnuo čas da se obračunaju sa svojim vekovnim neprijateljima, divljim konjima, sa kojima su do tada nevoljno delili oskudne pašnjake. Rezultat je bio totalno istrebljenje.

Krajem sedamdesetih, Izrael je došao na ideju da obnovi njihovu populaciju. Od Irana su, što iz današnje perspektive deluje neverovatno, dobili na poklon 4 divlja konja: 1 mužjaka i 3 ženke. Legenda kaže da su posadu poslednjeg "El Alovog" aviona, noć uoči Islamske revolucije, činila 4 konja i 6 agenata Mosada.

Konje su preneli u krater Ramon, misleći da će ih njegove visoke litice sprečiti da pobegnu. Konji nisu bili istog mišljenja, dva su došla do auto-puta gde su nastradali, jednom se izgubio svaki trag a 4. su ubili egipatski graničari u "pokušaju" ilegalnog prelaska granice. Drugi pokušaj je bio uspešniji, od nekoliko jedinki iz jednog danskog zoološkog vrta, danas je njihova populacija narasla na oko 300 grla.

Jedino naseljeno mesto u okolini kratera je gradić Micpe Ramon. Nastao pedesetih godina, kao privremeni kamp za radnike koji su gradili put ka jugu, danas broji oko 5.000 stanovnika.

Na uobičajeno pitanje o bezbednosti u Izraelu u šali kažu da je njihov gradić najbezbednije mesto na svetu, jer se nalaze usred pustinje, a najbliže naseljeno mesto je 40 kilometara daleko. Ako neko i uspe da "preživi" pustinju, dočekaće ga nekoliko vojnih baza koje se nalaze u okolini.

Česti gosti na ulicama grada su divlje koze, koje u potrazi za hranom često posećuju gradske parkove i dvorišta. Meštani kažu da svakom pre ili kasnije desi da kada otvori kontejner da baci đubre, da iz njega na njegovo zaprepašćenje iskoči divlja koza.

Ko "preživi" ovo iskustvo može sebe zvati Micperamoncem.

Poslednjih godina je primetan trend doseljavanja ljudi iz velikih gradova, Jerusalima i Tel Aviva. Reč je uglavnom o mlađim i obrazovanim ljudima, kao i o umetnicima koji su u ovom gradiću našli mir. Novi sugrađani su doneli i nove sadržaje, tako da sada ova varoš, iako mala, ima džez klub, pab, umetničke galerije...

Li i Joaš su jedan od primera ove nove populacije. Raskoš i sjaj Tel Aviva menjali su za kuću na samoj ivici kratera. U njoj su otvorili hostel, nazvali su ga "Grinbekpekers" (The Green Backpackers). Svako ko im dođe u posetu, brzo biva zaražen entuzijazmom ovo dvoje ljudi i njihovom ljubavlju prema prirodi i krateru.

Li i Joaš, kao i Tamar i Luis koji rade u hostelu, vrlo brzo će vas ubediti da pođete u avanturu za koju bi ste pomislili "nema šanse da ja to mogu". Zvuči nemoguće čitav dan provesti u pustinji, pešačiti 20-30 kilometara, ali kada se jednom spustite u krater, sve je moguće.

Dole je čovek sam sa sobom, nestvarna tišina čini da čujete sami sebe. U početku ćete se osvrtati misleći da čujete druge ljude, njihove glasove, ali to su samo vaše misli koje u ovoj tišini odjekuju.

Na ovom mestu se čovek nauči da ceni male i jednostavne stvari. Odbacuju se svi viškovi za koje nas je neko ubedio da su neophodni. Uživaćete u flaši vode, a komad hleba i jabuka će biti ukusniji nego ikad. Senka akacije će vam pružiti beskrajno zadovoljstvo.

Možda je Bog stvarno stvorio ovakva mesta sa namerom da budu hramovi. U njima se ljudi mogu vratiti suštini, vratiti sebi. U njima se slavi život, kao najveće čudo i najveća vrednost.

Pogledajte video:

(Mirko Medenica / N.I.)