PRAVE GRANICE DUŠANOVOG CARSTVA: Nemojte da vas lažu, ovo je nemačka karta iz 19. veka (FOTO)

O čemu bi Balkanci pričali ako ne o granicama i staroj slavi? Čija je bila veća, ko je stariji... Postoji ipak jedan narod na Balkanu koji se ne takmiči u veličini sa drugima, već sve radi da unizi svoje prošle uspehe, čak i po cenu prekrajanja istorije. Taj narod su Srbi, koji za kartu Dušanovog carstva umesto maksimalne koristi onu minimalnu

Preporučujemo

Jedno od najkontraverznijih pitanja o Dušanovom carstvu je pitanje - granica. Gde ih povući, dokle se prostirala vlast našeg najslavnijeg srednjevekovnog vladara? Da li je Bosna bila u sastavu Srbije, ili nije? U kakvom je položaju u odnosu na Srbiju bila Bugarska?

Poslednjih nekoliko decenija popularno je zvaničnu istoriografiju, nastalu potkraj XIX stoleća, nazivati "bečko-berlinskom školom" i optuživati ih za falsifikovanje srpske istorije sa ciljem rušenja našeg "istorijskog prava" (na koje je uvek opasno pozivati se).

I zaista, zvanična istoriografija u suprotnosti je sa nekim notornim istorijskim činjenicama, kao što je dobro dokumentovano Dušanovo osvajanje Bosne i dubina prodora na istok Balkana a nauštrb Bugarske.

Kao što možete da vidite na slici ispod, na dobro poznatoj karti koja se nalazi u našim školskim istorijskim atlasima i udžbenicima, teritorija Srbije ne obuhvata Bosnu a Bugarska doseže skoro pa do Niša. Ovo poslednje je malo verovatno imajući u vidu potčinjeni položaj koji je naš istočni sused imao u odnosu na Srbiju, čak i pored činjenice da je bugarska princeza bila srpska kraljica.

Moglo bi se reći da je verovatno samo zahvaljujući tome Dušan obuzdavao svoje velikaše i sprečavao ih da u potpunosti integrišu Bugarsku u Srbiju, uzimajući u obzir i odnos snaga i stanje u toj zemlji nakon Bitke kod Velbužba gde je bugarski car Mihailo izgubio glavu baš od ruke Dušanove. Ulogu je naravno igralo i to što je car Dušan hteo vizantijske krajeve pre nego bugarske, jer su ovi prvi bili daleko bogatiji.

Bugarska jeste, ruku na srce, formalno bila carstvo ali je njihova upotreba termina car odgovarala terminu kralj (tako se i tretira u istoriografiji), tako da je srpski vasilevs (grčka verzija Dušanove titule) bio iznad bugarskog kralja. Konačno, Dušan se u Skoplju krunisao i za cara Bugara (puna titula: "Stefan u Hristu Bogu blagoverni car i samodržac Srba i Grka, Bugara i Arbanasa"), a pored srpskog krunisao ga je i bugarski patrijarh.

Isto važi i za Bosnu, u koju je vojska Dušanova (Mavro Orbin kaže 50.000 konjanika i 30.000 pešaka; verovatna naduvana brojka) ušla u jesen 1350. godine, te je i osvojila. Većina bosanske vlastele je prešla na njegovu stranu, a ban Stefan II je pobegao iz zemlje. Bosna je u carevo krilo pala "kao zrela kruška", a njegove snage su stigle do Cetine i Krke. U Klisu ostavlja posadu koja čuva njegovu sestru Jelenu nakon smrti muža joj, Mladena III Šubića Bribirskog, i njihovog maloletnog sina Mladena IV.

Osvojivši je, okrenuo se Tesaliji (iako su mu u Šibeniku spremali veličanstveni doček) gde je Jovan VI Kantakuzin krenuo u ofanzivu koristeći se i Osmanlijama (gledajući trenutnu korist umesto dugoročnog pakla u koji nas je sve uveo). Posle toga, bosanski ban postepeno vraća delove izgubljene teritorije, mada ne sve.

I još nešto. Dušan je navodno 1355. godine, pre nego što će umreti, osvojio Adrijanopolj, današnje Jedrene, vodeći silesiju od 80.000 ratnika na Carigrad, napisao je u "Istoriji balkanskih naroda" francuski diplomata i pisac Rene Risteluber. Smrt ga je prekinula, a ni ove dodatke imperiji - ako je ovo uopšte tačno a ne istoriografski oborena legenda - nećete naći ni na jednoj mapi.

Risteluber se takođe pita: da nije slučajno perfidni vizantijski otrov radio jer je Dušan umro u pohodu na Carigrad, isto kao i Krum Strašni? da su Srbi osvojili Carigrad, ne bi li istorija krenula potpuno drugačijim tokom? da je jedan mlad i snažan narod zamenio ostarelo i nemoćno Vizantijsko carstvo, ne bi li zaustavio Turke na njihovom pohodu?

Zbog svega nevedenog, na samom vrhu ovog teksta priložili smo zanimljivu kartu Dušanovog carstva koja dolazi baš iz pera jednog Nemca, pripadniko te ozloglašene "bečko-berlinske škole" (koja očito nije baš toliko ozloglašena), Johana Gustava Drojsena, jednog od najvećih nemačkih istoričara XIX veka.

Premda se njegov najznačniji doprinos nauci ticao Pruske i klasične antike, posebno njegovog dela koji se bavio Aleksandrom Velikim (dugo, dugo godina najbolje delo istorijske nauke o najvećem osvajaču svih vremena uopšte) proučavao je i druge periode pa tako i srednjevekovnu Srbiju. Uglavnom, jedan Nemac je uradio ono što je svaki srpski istoričar trebalo da uradi: da okameni trenutak kada je država bila najveća, a ne kada je bila najmanja.

Na Drojsenovoj karti u sastavu Srbije je Bosna, a Bugarska je srpski vazal i samim tim de jure deo imperije što se uklapa ne samo u gorenavedene činjenice (Dušan je bio i imperator, preciznije vasilevs, Bugara, bugarski patrijarh ga je krunisao za cara) već i u treću kartu priloženu u ovom tekstu, koja predstavlja obradu one nađene u Pečuju koja (navodno!) datira iz 14. veka.

Konačno, pogledajte kartu Evrope baziranu na franačkom letopisu iz 814. godine, koju prilažemo ispod... Ako mi sami nećemo istinu, onda i drugi od nje odustanu i počnu da lažu nas kao što i mi lažemo sebe.

(O. Š.)