SVE OVO ZBOG PUŠENJA: Za kaznu ljudima odsecali noseve, ubijali ih, a neke čak i žive zazidali (FOTO)

Turski sultan Murat IV je zabranio pušenje 1633. godine pod pretnjom konfiskacije celokupne imovine, odsecanja delova tela i moguće smrtne kazne

Petorica kaluđera, uhvaćeni u pušenju, u Santjagu u Latinskoj Americi, za kaznu što krše zabranu pušenja duvana, živi su zazidani u zid manastira 1692. godine. U Rusiji, Turskoj i Persiji, takođe je kroz istoriju primenjivana smrtna kazna zbog pušenja. Blaži oblici kažnjavanja bili su- sečenje nosa, delova tela ili oduzimanje celokupne imovine!

Preporučujemo

Evo zašto NIKAD ne smete da zapalite cigaretu odmah posle jela!

U susret 30. maju, Svetskom danu borbe protiv pušenja mora se izneti još jedna činjenica- mali je broj onih koji prihvate odvikavanje od ovog poroka zbog kazni. Onima koji su u 17. veku gubili glavu zbog duvana, odvikavanje nije ni nuđeno.

Amerika je prirodna domovina duvana, a pušenje je bilo deo rituala Severno-Američkih Indijanaca. Kolumbovi saputnici 1492. godine su bili zaprepašćeni kada su videli domoroce kako puše i puštaju dim kroz nos i usta, jer je to za Špance bila karakteristika đavola.

Početkom XVI veka u Evropi su se pojavili prvi pušači i to među mornarima i vojnicima španske kolonijalne armije, kolonistima i trgovcima koji su posetili Novi Svet, piše u edukativnom materijalu Institut za javno zdravlje Zrenjanin.

U Španiji se duvan počeo saditi oko 1550. godine. U Evropi se širi pod imenom tabako, izvedeno od imena ostrva Tobago. Francuski poslanik u Portugaliji, Žan Nikot (1530-1600) je seme i lišće duvana 1560. godine doneo kraljici Katarini Mediči na poklon, tvrdeći da je čudotvoran lek. Zbog toga se duvan nazivao i imanom "kraljičin prah". Kasnije je Karl Line dao duvanu ime Nikotiana tabakum po imenu ovog diplomate.

U periodu od 16. do 17. veka se pušenje proširilo po čitavoj Evropi, prvo kao lekovito sredstvo, a potom za uživanje. U 18. veku je Virdžinija postala svetski centar za gajenje i obradu duvana. Na plantažama duvana su radile desetine hiljada crnaca- robova dovedenih iz Afrike.

Uporedo sa širenjem mirisanja i pušenja duvana javile su se i stroge mere protiv te "napasti". Katolička crkva je pušenje nazivala "đavolskom zabavom". Papa Urban VII je naredio da se od crkve isključe vernici koji puše i mirišu na duvan. Naročito su surovo kažnjavani sveštenici i kaluđeri. Tako su u Santjagu petorica kaluđera, uhvaćenih u pušenju, 1692. godine živi zazidani u zid manastira.

Engleski kralj Jakob I je 1619. godine dekretom zabranio sađenje duvana i njegovo pušenje, jer je "neprijatno videti, odvratno zaudara, opasno je po zdravlje i škodljivo za mozak". Ali, već njegov naslednik Karlo I je uveo dažbinu- državni monopol, porez na duvan, koji je državi donosio lep prihod.

U Francuskoj je Luj XIII zabranio pušenje, a Luj XIV 1674. godine osnovao duvanski monopol. U Rusiji je car Mihajlo Romanov izdao 1663. godine ukaz kojim je zabranio pušenje duvana, a za prekršioce predvideo oštre kazne, od batinanja i odrezavanja noseva, do progonstva u Sibir i smrtne kazne za prodavce duvana. Međutim, car Petar I je tokom svog boravka u Holandiji sam postao strastan pušač i ukinuo zabranu pušenja.

Turski sultan Murat IV je zabranio pušenje 1633. godine pod pretnjom konfiskacije celokupne imovine, odsecanja delova tela i moguće smrtne kazne.

U Persiji se za pušače takođe primenjivala smrtna kazna. I pored tako strogih i drastičnih kazni, pušenje se kao porok nezadrživo raširilo svetom, stoji u edukativnom materijalu Instituta za javno zdravlje Zrenjanin.

U sadašnjosti su se promenile samo kazne, pušači nisu. Pekinške vlasti su zabranile pušenje na svim javnim mestima. Zabrana će stupiti na snagu prvog juna, a oni koji je budu kršili biće kažnjeni sa 200 juana, odnosno 32,50 američkih dolara, preneo je AP. Kina ima najviše pušača na svetu, oko 300 miliona ljudi puši.

U Srbiji je 2013. godine najavljeno da će ove godine, zbog usklađivanja sa regulativom Evropske unije, kod nas biti uvedena potpuna zabrana pušenja u svim kafićima, restoranima, hotelima. Od toga do sada nije bilo ništa.

Za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u Srbiji se godišnje izrekne do 100 kazni - od 5.000 dinara za fizička lica do 500.000 dinara za preduzetnike.

Zabrana pušenja na radnim i javnim mestima uvedena Zakonom pre pet godina, dovela je do smanjenja izloženosti stanovnika duvanskom dimu - na radnim mestima sa 45 odsto na 22 odsto, a u školama sa 44 na četiri odsto. U Srbiji, međutim, i dalje puši više od trećine odraslog stanovništva i 13 odsto mladih!

(Marija Raca)