EVO KAKO JE NASTAO IZRAZ DUŽAN KAO GRČKA: A nema veze sa sadašnjom krizom!

Grčka je u svojoj istoriji već bila u finansijskom škripcu, a izraz "dužan kao Grčka" nije nastao ni iz čega

Grčka država duguje astronomske iznose, evropska trojka diktira Atini uslove koja ne želi vratiti dug, ali onda na scenu stupa Nemačka i tera Grčku da ispuni svoje obaveze - sve se to već dogodilo, u 19. veku, kad je nemački kancelar Oto fon Bizmark uspešno uterao dug.

Preporučujemo

ODAKLE IM PARE? Grčka pregovara sa Rusijom o kupovini raketa!

Grčka je u svojoj istoriji već bila u finansijskom škripcu, a izraz "dužan kao Grčka" nije nastao ni iz čega. Istorija moderne grčke države u znatnoj je meri istorija dugova, a samo stvaranje te države početkom 19. veka bilo je popraćeno finansijskim nevoljama, podsećaju nemački mediji.

Grčka je u januaru 1822. proglasila nezavisnost od Osmanskog carstva, ali je ta nova država bila bure bez dna. U pomoć je priskočio bavarski kralj Ludvig I, ljubitelj antičke Grčke, koji se tako želeo zbližiti s Grčkom i njenom istorijom. Zbližio se tako što je novoj državi pozajmio mnogo novca da bi ubrzo ustanovio da dužnik ne plaća svoje dugove.

Bavarski kralj ipak je kalkulirao, tvrdi nemačka televizijska mreža N-TV, jer se nadao da će pozajmicama ojačati svoju političku moć. Sve to mu je pošlo za rukom, ali bilo je kratkoročno.

Sve je krenulo tako što je tadašnja "trojka" koju su činile Francuska, Rusija i Engleska kao jamci grčke neovisnosti, odlučila da nova država mora postati nasledna monarhija, a za prvog kralja postavljen je Ludvigov 16-godišnji sin Oto.

On je 2. maja 1832. izabran za grčkog kralja, ali budući da je bio maloletan, konce u kraljevini vukao je njegov otac. Ubrzo je otkrio da u Grčkoj ima mnogo posla, jer je infrastruktura bila u katastrofalnom stanju. Angažovao je finansijske stručnjake, arhitekte i pravnike, ali nedostajao je novac. "Trojka" je uplatila 60 miliona franaka hitne pomoći Grčkoj, ali to nije bilo ni izdaleka dovoljno.

Ludvig je stoga svom sinu na grčkom prestolu do 1837. tri puta posudio novac. Dva je puta dao po milion franaka, a treći put milion guldena. Taj iznos u guldenima danas bi vredeo više stotina miliona evra. Posuđeno, ali ne i vraćeno. Ludvig do kraja života nije dobio nazad svoj novac.

Naravno, pozajmica sama po sebi nije bila jedini problem, podseća N-TV. Ludvig I nije bio apsolutni vladar, Grci su prestali plaćati rate zajma, u Bavarskoj je ponestalo novca i Ludvig je 1848. morao podneti ostavku. Sad već bivši vladar morao je sam svojoj državi vraćati kredite koje je udelio Grčkoj. Sin na grčkom tronu nije mu bio od koristi, jer je pao u nemilost i 1862. proteran iz Grčke.

Prema nalazima koje je dao istoričar Hans Filipi, Grčka je 1880. Bavarskoj dugovala, uključujući kamate, 5.243.428 maraka i 57 fenniga.

Bavarska je 1871. postala deo nove nemačke države, čiji je kancelar postao pruski političar Oto fon Bizmark, o čijoj sličnosti s Putinom možete pročitati OVDE. 

Grčka se u tom trenutku borila da proširi granice na severu i tražila je za to saveznike u Evropi. Fon Bizmark je imao razumevanja za tu grčku nameru, pod jednim uslovom, da Grčka "ispuni svoju dužnost". Država "koja ne plaća dug časti" ne zaslužuje da se poveća, rekao je navodno tada nemački kancelar.

Grci su pristali na pregovore.

Pokazalo se, međutim, da ne žele platiti kamate, a Bavarci su naposletku pristali na isplatu 1,6 miliona franaka duga.

Nemačka se pokazala kao sila koja ne oprašta dugove. Pa makar za uterivanje duga bile potrebne i desetine godina.

(Telegraf.rs / portaloko.hr)