ZVEZDE I PRUGE KOLAJU VENAMA: Da li je najčuvenija američka slika nameštena? (FOTO)

Legendarna fotografija je nastala na japanskom ostrvu Ivo Džima 23. februara 1945. godine, a njen tvorac je Džo Rozental. Toliko je dobra da mnogi sumnjaju da je nameštena, a i sam autor je tome nažalost dao povoda

Preporučujemo

Nedavno smo se bavili velikom brukom ruske vojske na samom kraju Drugog svetskog rata, kada smo ukazali da se na originalu čuvene istorijske fotografije podizanja zastave SSSR na Rajhstagu vidi jedan crvenoarmejac sa dva ručna časovnika na obe ruke, od kojih je jedan kasnije u "fotošopu" uklonjen kako bi se prikrilo to da je Staljinova soldateska pljačkala dok se borila protiv nacista.

Sada je došlo na red da se pozabavimo i čuvenom američkog istorijskom fotografijom iz istog perioda, koju svega par meseci deli od one ruske. Radi se o fotografiji koja prikazuje podizanje zastave Sjedinjenih Država na japanskom ostrvu Ivo Džima. Premda se ne radi o pljački kao u slučaju Sovjeta, postoji sumnja da je ova fotografija nameštena.

Naime, Bitka za Ivo Džimu je bila jedna od najkrvavijih bojeva na pacifičkom ratištu u toku ovog konflikta, pošto je to bio prvi komad japanske domaće teritorije koji je pao pod Amerikance, te su ga stoga Japanci branili do poslednje kapi krvi.

Najžešće borbe su se vodile u prva četiri dana, kada je zauzeta planina Suribači koja dominira ostrvom, 23. februara 1945. godine. Borbe su se međutim nastavile još mesec dana, jer se ratnici Zemlje izlazećeg sunca nisu hteli da predaju.

Zastava SAD je podignuta na vrhu Suribačija u 10:20 časova, tog 23. februara. Potpukovnik Čendler Džonson, komandant 2. bataljona 28. marinskog puka 5. marinske divizije, naredio je komandiru Istočne čete da pošalje vod da zauzme sam vrh.

Poručnik Harold Dž. Šrir se dobrovoljno javio da predvodi borbenu patrolu od 40 ljudi i u 08 časova ujutru je počeo uspon. Džonson mu je pre toga dao zastavu i rekao mu, "razvij je, ako uspeš da se popneš". Naređenje, izvršenje. To je fotografija, koju je napravio narednik Luis R. Loueri, koju možete da vidite na slici iznad.

Samo, ovo nije isti događaj koji možete da vidite na prvoj slici. Na prvoj slici je prikazano DRUGO podizanje zastave. O čemu se radi? Pa, poručnik Albert Teodor Tatl je u međuvremenu pronašao veću zastavu, predao je potpukovniku Džonsonu koji ju je predao dalje, uz naređenje da zameni onu prvu. Novu grupu od četiri marinca koja je krenula na uspon pratio je fotograf Džo Rozental, koji umalo nije propustio da snimi njeno drugo podizanje dok je spremao aparat.

- Krajičkom oka sam video da su ljudi počeli već da je podižu. Bacio sam se sa kamerom i snimio. Tako je slika nastala, i kada izvedete takvo slikanje onda se ne vratite u bazu sa pričom da imate odličan snimak. Ne znate da li ga imate - objasnio je desetak godina kasnije Rozental.

A to je morao da objasni zato što nikome nije posebno napomenuo da bi mogao da ima zlato na filmu. Umesto toga, film je poslao u Guam na razvijanje, gde se zadesio fotograf AP Džon Bodkin koji je momentalno uskliknuo "Evo jedne za sva vremena!", momentalno je prosledivši sedištu svoje agencije. Ostalo je istorija, pošto je fotografija momentalno štampana u svim živim svetskim novinama, pa je čak dobila i svoj spomenik u Memorijalnom centru američkih marinaca u Virdžiniji, a Rozental Pulicerovu nagradu.

Ali, sama fotografija nije bez kontraverze, za šta je kriva zabuna. Naime, nakon što je ova čuvena fotka nastala, ti isti marinci su pozirali Rozentalu za jednu grupnu fotografiju. Kada je on posle toga otišao na Guam, pitali su ga da li je namestio fotografiju. Misleći da ga pitaju za tu grupnu, rekao je da. Ostatak života proveo je objašnjavajući da je podizanje zastave bilo autentično. Mnogi i danas sumnjaju u to.

(Telegraf.rs)