Kako je biber doveo do bombardovanja Srbije (FOTO)

Sve do pre nekoliko stoleća, crni kralj začina u Evropi je vredeo kao zlato, i korišćen je za plaćanje, podmirivanje dugova, pa se čak davao i kao miraz. Baš zbog toga se Đenovljanin u službi Kraljevstva Kastilje i Aragona uputio na zapad, u nameri da se dokopa Indije i time - bibera

Istoriju i istorijske procese nije uvek lako razumeti, pošto u onome što se dešava oko nas i u onome što se dešavalo oko naših predaka, postoji mnoštvo različitih i često raznorodnih faktora koji igraju paralelne uloge. Priča o biberu, začinu koji je u srednjem veku vredeo kao zlato, dobra je ilustracija koja ide u prilog tome.

Preporučujemo

Crni biber poreklom je iz indijske oblasti Kerala, gde i danas raste kao divlja biljka, a upravo je ova zemlja bila tokom antike i srednjeg veka njegov najbitniji proizvođač.

Indija ga je u Evropu i ostatak sveta izvozila u ograničenim količinama, zbog čega je bio izuzetno vredan, a pritom je i transport bio vrlo skup, što je dodatno povećavalo njegovu cenu. Zbog svih tih ekonomskih faktora, nekada su mogli da ga priušte samo najbogatiji, drugim rečima, monarsi i plemstvo, i bogati trgovci, i zbog njih je milenijumima bio najskuplji začin na Starom kontinentu.

Još su ga drevni Grci koristili kao dodatak ishrani, ali su ga tretirali i kao lek. Hipokrat ga je recimo preporučivao svima za zdravlje, posebno ženama, i savetovao je da se meša sa medom i sirćetom.

Ni Rimljani nisu mogli da mu odole, pa su ga plaćali zlatom i srebrom, kao da je najveća dragocenost na svetu, i uopšte se nisu cenjkali. Oni koji su mogli da ga priušte stavljali su ga u doslovno svako jelo, pa čak i u slatkiše, med i mleko.

U srednjem veku bio je cenjen kao i plemeniti metali, i čak je često korišćen umesto novca. Da čovek ne poveruje: ljudi su ga koristili da podmire dugovanja, da plate porez, da plate nadničare, pa čak i kao miraz.

S kraja 15. veka, kada se italijanski moreplovac pod španskom zastavom, Kristofer Kolumbo, otisnuo put zapada sa namerom da pronađe Indiju, prevashodno je imao na umu biber i želju da se dokopa tog veličanstvenog potkontinenta u nameri da svojim poslodavcima omogući stabilniju i jeftiniju liniju snabdevanja.

Otkrio je Ameriku, ne alternativni pomorski drum do Indije, ali to nije sprečilo druge da pokušaju isto. Portugalski moreplovac Vasko da Gama nekoliko godina kasnije uspeo je u tom naumu, obilazeći Afriku, čime je srušen monopolski položaj trgovačke rute kroz Bliski istok.

Na sreću čovečanstva, da ne kažemo nas običnih ljudi, biber je izgubio svoju vrednost zahvaljujući činjenici da je počeo da se uzgaja i u drugim delovima sveta, kao i zbog toga što su globalizacija, industrijalizacija i kolonijalizam, što formalni što ekonomski, koji traju već više od dve stotine godine, doveli do toga da je biber danas jeftin. Na taj način, svi možemo da uživamo u čarima ovog crnog kralja začina.

A što se tiče ove pošalice iz naslova, to je samo to, pošalica, i ništa više. Da Amerika nije otkrivena zbog bibera, bila bi otkrivena na neki drugi način, kad tad. Sa druge strane, ni za bombardovanje ne bismo smeli da svalimo krivicu samo na Ameriku. Bolje bi nam bilo da analiziramo sebe i svoje ponašanje, i da vidimo gde smo pogrešili. Niko nije bez greha, osim boga, ili bogova.

(Telegraf.rs)