Jeo je Nutelu celu nedelju: Bilo je to najgorih sedam dana u mom životu!

- Završio sam prvu teglu za nekoliko sati pa sam se osećao još bolje. Ovo bi mogao biti mačji kašalj - napisao je Dejvid Alegreti, momak koji je odlučio da sedam dana živi samo na Nuteli

Dejvid Alegreti je odlučio da živi sedam dana hraneći se samo čuvenom Nutelom. Iako će svim ljubiteljima ove poslastice ovo zvučati kao odlična ideja, verujte da baš i nije tako.

Preporučujemo

Sve je počelo kada je Dejvid smišljao o čemu bi pisao. Kao mladom piscu, ljudi su mu govorili da piše o stvarima koje ga uzbuđuju. Razmišljajući o tome, počeo je misliti na Nutelu.

U jednom trenutku zapitao se šta bi se dogodilo kada bi jeo samo Nutelu nedelju dana. Tako je predložio priču. Mogao je da pije šta god poželi, sve dok to nešto nije zamena za pravu hranu.

Dejvid je doživljaje tokom ovih sedam dana napisao i objavio za "Vice". Evo šta je rekao o svojim iskustvima.

Dan 0: Subota, 18:00h, Težina: 66kg

Proveo sam prvo veče tumarajući gradom s prijateljem, osećao sam se odlično. Završio sam prvu teglu za nekoliko sati pa sam se osećao još bolje. Ovo bi mogao biti mačji kašalj.

Dan 1: Nedelja, Težina: 66kg

Nije neobično za mene da ujutro prvo jedem Nutelu, pa sam pojeo svoj doručak sa osmehom na licu i pomislio kako je izvrsno biti odrasla osoba koja može da uništava stomak ako želi. Nekoliko sati kasnije, sedeo sam na terasi sa nekoliko cimera – sunce je sijalo, nebo je bilo plavo. Sedeli smo na istrošenim stolicama, pili smo viski i smejali se. Tada smo krenuli u park.

U parku smo slušali Džimija Hendriska, pili smo još malo – odlična ideja kada vam je stomak pun Nutele.

Oko 19 sati sam došao kući i povratio smeđu kiselinu u toalet. To je bio prvi znak da nešto nije u redu.

Dan 2: Ponedeljak, Težina: 64kg

Bio sam mamuran, glava me je ubijala i jela mi se pica. Polako sam se došetao od kreveta do toaleta, i da, imao sam proliv. Kada sam došao u kuhinju cimer me je zamišljeno pogledao i nasmejao se: "Još uvek radiš ono sa Nutelom?" pitao me je. "Da", odgovorio sam mračno.

Izašli smo napolje, on je pričao, ali ja nisam slušao. Um mi je bio maglovit i osećao sam blokadu u ušima. Nisam imao energije i na kraju dana sam skapavao od gladi; pomisao na čokoladni i lešnikov namaz u mom grlu me je terao na povraćanje. Napokon je kucnulo 20 sati. Osetio sam da jedan od mojih cimera podgreva picu. Sadistička budala.

Dan 3: Utorak, Težina: 64kg

Dan sam počeo gledajući muškarca u tramvaju kako jede tost sa kikirikijevim maslacem. Nakon tri dana čokoladnog i lešnikovog namaza, moj njuh je ojačao. Mogao sam osetiti svaki molekul soli u tom kikirikijevom maslacu i dozivale su moje ime. Želeo sam kikiriki i želeo sam hamburger. Lepog monstruma sa sirom i slaninom. Bože, molim te.

Kada sam stigao na posao zaputio sam se ravno u toalet; još proliva. Tada sam "doručkovao" za stolom, koji je rezultirao poznatim porastom šećera. Dobro mi je bilo nekoliko sati, ali nije potrajalo. Tokom kasnog popodneva neko mi je rekao da izgledam bolesno. Priznao sam da sam se osećao bolesno. Pokušao sam kucati ali moj mozak nije sarađivao. Izašao sam na svež vazuh i jasnoću uma, ali samo mi je bilo hladno i spavalo mi se. Jednostavno rečeno, slomio sam se.

U tramvaju na putu kući stomak mi je krčao glasno i bio sam siguran da svi to čuju. Svi su znali šta sam radio. Bio sam glavni lik u "Izdajničkom srcu" Edgara Alana Poa, samo što je mene izluđivala slađa i podmuklija supstanca. Napokon tramvaj se zaustavio i ja sam se izgegao napolje, siguran da me svi gledaju.

Dan 4: Srijeda, Težina: 64kg

Dan sloma. Bio sam u velikoj i mračnoj N-rupi i premda sam trebao da idem na predavanja na fakultet nisam mogao. Čak je i izlazak iz kreveta bio mučan. Tokom ranog popodneva mi je zazvonio telefon. Bio je to moj urednik. "Hej prijatelju, razmišljao sam da možda odustanemo od priče" rekao je. "Iskreno, čudimo se kako još uvijek izdržavaš i zabrinuti smo za tvoje zdravlje."

Zajedno sa tim rečima u glavi mi je zaplesala montaža hrane. Premda sam bio na iskušenju, nisam mogao odustati. Ko bi čitao o tipu koji je jeo Nutelu tri dana? Ljudi to verovatno rade svo vreme. Nije ludo, nije čak ni zanimljivo. Odlučio sam da nastavim.

Potrošio sam popodne isprobavajući načine da učinim Nutelu privlačnijom. Zamrznuo sam je kako bih imao nešto za žvakanje. Bilo je dobro koristiti čeljust, međutim ukus se nije poboljšao. Nakon toga sam otopio malo u kafu. To je bilo odlično i obavezno to morate da probate.

Dan 5: Četvrtak, Težina: 63kg

Četvrtak je bio loš, grub tamnosmeđ i bezdušan svet. Neverovatno je kako nešto tako jednostavno kao hrana može imati tako značajan uticaj na mentalno zdravlje. U ovom trenutku, živeo sam u stanju ludila. Ništa nije bilo stvarno i koncentracija mi je bila uništena. Sve što sam mogao da radim je bilo zurenje u prazno i razmišljanje o spavanju.

Te večeri sam posetio majku i dočekao me miris testenine. Zamalo me je oterao preko ivice. Ona me je pogledala i rekla mi da prestanem. Mislila je da sam poludeo i da ne razumem uticaj koji ovo ima na moje zdravlje. Ja sam joj rekao da ona ne razume kvalitetno novinarstvo.

Dan 6: Petak, Težina: 63kg

Ceo dan sam ponavljao: "Sutra ću jesti, sutra ću jesti, sutra ću jesti."

Proveo sam veče kod prijatelja. Sedeli smo oko vatre i pričali gluposti. Moje raspoloženje bilo je između sretnog iščekivanja i prezira. Skoro ću jesti, ali ipak ne još. Vatra mi je bilo u potpunosti fascinantna.

Dan 7: Subota, Težina: 63kg

Nikad neću zaboraviti to jutro. Osjećao sam se kao malo dete na Božić. Ustao sam iz kreveta, smejući se gotovo u delirijumu. Uspeo sam i proslavio sam sa sendvičem od pečene svinjetine, toliko velikim da sam ga jedva mogao zagristi. Čista sreća.

Zaključak

Na normalnoj dijeti sam sada već tri dana. Kada gledam unazad, mislim da je prošla nedelja bila emocionalno najraznovrsnija u mom životu. Pao bih u rupe tuge bez razloga, da bih nakon toga bio srećan i hiperaktivan. Bio sam toliko zbunjen svo vreme. Praćenje i razumevanje stvari koje su mi ljudi govorili bilo je naporno. A tu su bili i trenuci kada sam osećao kao da uistinu gubim kontakt sa stvarnošću. Proveo sam neke noći tumarajući po stanu, razmišljajući isplati li se ovoliko mučenje. Tada bih pogledao u ogledalo i video zombija sa tamnim očima kako bulji u mene, zahtevajući da pojedem nešto celera.

U ovom trenutku mogu reći da ne volim Nutelu. Možda biste me trebali pitati opet za mesec dana.

(Telegraf.rs / Izvor: Vice)