JEDNOSTAVNO JE NEMOGUĆE: Ovaj meteor je star 4.5 milijardi godina, ali ono što su naučnici našli u njemu nikome nije jasno šta je

Naučnici su smatrali da su ovakve strukture previše lomljive i energetski nestabilne da bi nastajale u nekom prirodnom procesu

Kristal sa neuobičajenim rasporedom atoma otkriven je unutar drevnog meteora koji je pre nekoliko hiljada godina pao u severoistočnoj Rusiji. Ovo je drugi put u istoriji da je pronađen takozvani kvazikristal.

Preporučujemo

Razlika između kristala i kvazikristala, je u tome što su atomi kod običnog poređani jedan do drugog i ne postoji prazan prostor između njih. Sa druge strane, kod kvazikristala atomi su nepravilno raspoređeni, sa praznim prostorom između.

- Kod kvazikristala struktura kaže "ja nisam kristal", ali sa druge strane, struktura takođe nije ni nasumična - izjavio je Pol Štajnhard sa Prinston Univerziteta za "Scientific Reports"

Naučnici su smatrali da su ovakve strukture previše lomljive i energetski nestabilne da bi nastajale u nekom prirodnom procesu. To mišljenje vladalo je sve dok Štajnhard sa kolegama 2009. godine u Čukotki nije nabasao na kristal sa čudnim simetrijama. Otkriveni kristal dobio je ime ikosahedrit i potiče sa meteora koji je nastao pre 4,57 milijardi godina.

Još jedan kvazikristal je otkriven u istom metoritu. On za sada još uvek nije dobio ime, a sastoji se od aluminijuma, nikla i gvožđa. Ova tri elementa se obično ne nalaze zajedno, s obzirom da se aluminijum brzo spaja sa kiseonikom, što blokira spajanje sa druga dva elementa, u ovom slučaju gvožđem i niklom.

Otkriće ova dva kvazikristala potvđuje da oni mogu nastati u prirodi i ostati stabilni dugi niz godina.

Kvazikristali su veoma tvrdi, imaju nisko trenje i toplotu ne provode dobro. Ove odlike su odlične za pravljenje zaštitnih premaza na avionia kao i nelepljivih tiganja. Tim naučnika sada pokušava da otkrije kako se ovaj mineral formirao.

- Znamo da se dogodio udar meteora, kao i da je temperatura tom prilikom bila između 726 i 926 stepeni Celzijusa. Pritisak je bio stotinu puta veći od atmosferskog, ali ni to nije dovoljno da bi saznali sve detalje - dodao je Štajnhard.

(Telegraf.rs / Izvor: iflscience.com)