NE OSEĆAMO BOL, TONEMO U SAN? Šta nas čeka "na drugom svetu" kada umremo?

Od 63 pacijenta koji su se oporavljali od srčanog udara, sedam je moglo da se seti svojih misli iz perioda dok su bili bez svesti. Jedan od njih opisivao je dolazak do granice od koje nema povratka, jedan osećaj spokoja, a jedan čak skok sa planine

Nakon što je poznati fudbaler Fabris Muamba pao na stadionu tokom jedne utakmice i uspeo da preživi ispričao je svoje iskustvo "s druge strane" života.

Preporučujemo

On je doživeo srčani udar pa je neko vreme bio klinički mrtav, ali na svu sreću je uspeo da se povrati i objasni kako su izgledale te sekunde na "onoj strani".

On je prvo osetio vrtoglavicu, a poslednje čega se seća je slika Skota Parkera iz Totenhema. Posle toga je nastala tama, slična onoj u koju tonemo tokom sna, pri čemu nije osetio nikakav bol.

Postoji mnogo bezbroj definicija kliničke smrti, uključujući i "svetlost na kraju tunela".

Najstariji opis potiče iz 18. veka, a dao ga je francuski apotekar. On se seća jake i čiste svetlosti pa je mislio da je u raju.

U skoro svim opisima je prisutna svetlost koja je manji ili više intezivna.

Međutim, istraživač Sem Parnija i njegove kolege odlučili su da zauzmu objektivniji pristup.

Pre 15 godina, njegov tim je intervjuisao tokom 12-mesečnog perioda 63 pacijenta iz opšte bolnice Sautempton koji su se oporavljali od srčanog udara. Od toga, sedam je moglo da se seti svojih misli iz perioda dok su bili bez svesti. Jedan od njih opisivao je dolazak do granice od koje nema povratka, jedan osećaj spokoja, a jedan čak skok sa planine.

Dakle, samo mali broj ljudi mogao je da se seti da se nalazio tako blizu smrti, a dokazano je i da su baš oni imali najviši nivo kiseonika u krvi i time bolje kognitivne funkcije. U poslednjoj studiji te vrste, koja je sprovedena u 15 američkih i evropskih bolnica, dva pacijenta imala su osećaj da izlaze iz svog tela.

Jedan je, uprkos tome što je bio klinički mrtav, čuo da ga jedna žena zove s plafona. Kada joj se pridružio, pogledao je svoje telo s visine i čuo glas: "Reanimirajte pacijenta".

Video je sestru i muškarca bez kose u plavim uniformama. Drugi pacijent setio se da je "s tavanice gledao svoje telo na krevetu, sestru koja mu je masirala grudi i lekare koji ga intubiraju".

Iako ni u ovim slučajevima nije moglo precizno da se testira da li su ovi ljudi zaista imali iskustvo života posle smrti, naučnici su barem potvrdili nešto što se zna odranije. Neposredno pre smrti čovek ne oseća bol, a sama smrt u najgorem slučaju predstavlja prelazak u ništavilo.

(Telegraf.rs / Izvor: guardian.co.uk)