Nikad niste čuli za nju, a ono što je napravila koristite svaki dan!

Pronalazak Meri Anderson je bio zaboravljen, sve dok njen patent nije istekao i drugi su mogli da kopiraju njenu ideju. Danas nijedan automobil, a ni funkcionisanje saobraćaja ne može da se zamisli bez tog izuma

Možda nikada niste čuli za Meri Anderson, ali ste verovatno koristili njen izum hiljadu puta u životu!

Preporučujemo

Jednog ledenog dana 1903. godine, Meri Anderson (1866-1953), rođena u Birmingamu u Alabami, bila je u poseti Njujorku vozeći se u trolejbusu. Pokušavala je da uhvati pogledom sve prizore ovog velikog grada: ulice pune ljudi, visoke zgrade, kočije bez konja, ali namučila se da sve ovo vidi jer je napolju padao sneg.

Meri je primetila da i vozač ima problema da vidi kroz sav taj sneg i poledicu na vetrobranu. Svakih nekoliko minuta, vozač bi morao da kroz prozor obriše rukom sneg i led sa prednjeg stakla. Nekada bi morao da izbaci glavu kroz prozor dok vozi ne bi li video kuda. Meri je počela da razmišlja o tome kako bi vozač mogao da ostane unutra na toplom, u vozilu i da ne brine o skidanju snega sa vetrobrana.

Čim je stigla kući, počela je da razvija svoju ideju o prvim brisačima. Meri Anderson je zamislila spravu koja bi bila pričvršćena sa spoljne strane vozila, sa dugačkom ručicom i gumenim sečivom. Bez potrebe da izbacuje svoju ruku napolje po hladnom vremenu, vozač bi unutar vozila mogao da okrene kvaku koja bi pokretala spoljnu ručicu i ona bi brisala sneg sa vetrobrana.

Meri je podnela zahtev patentiranje prvih brisača 1903. godine i pokušala da proda svoju napravu nekolicini kompanija, koje su sve do jedne odbile njen izum. U početku ljudi nisu uvideli vrednost njenog izuma i smatrali su da će samo ometati vozače.

Meri je bila ispred njenog vremena; u ranom 20. veku mnogo automobila nije bilo dovoljno brzo da bi im upošte vetrobranska prednja stakla bila potrebna i van velikih gradova jako malo ljudi je i posedovalo automobil. Sigurnost vozila nije postala prioritet do pedesetih godina 20. veka, kada su pronađene sigurnije kočnice i pojasevi.

Pronalazak Meri Anderson je bio zaboravljen, sve dok njen patent nije istekao i drugi su mogli da kopiraju njenu ideju. Do četrdesetih i pedesetih godina 20.veka, kada su automobili bili češća i jeftinija pojava, brisači su bili standardna naprava na većini vozila, a sada su obično i pravna obaveza.

Inače, prve automatske brisače je takođe izumela žena, Šarlota Bridžvud koja je podnela zahtev za zaštitu svog izuma 1917. godine. Ni njen izum, kao ni Merin, nije doživeo komercijalni uspeh.

(Telegraf.rs)