SAČUVAJTE DRVO, ČITAJTE TELEGRAF: Novine godišnje poseku 173 miliona stabala, mi nijedno (FOTO)

Iz perspektive same Zemlje moglo bi se reći da je najveća katastrofa u njenom 3,5 milijardi godina dugom životu to što nije uspela da nas slisti i uništi erupcijom vulkana Tobe, kao što je pokušala

Gde god da se okrenete možete da vidite neke proizvode od drveta. Knjige, novine, časopisi, stolovi, stolice, raznorazni blokčići i bespotrebni papiri... Gotovo da ne možemo da bacimo pogled a da ne vidimo nešto što je proizvod od drveta. Procena je da svake godine na globalnom nivou isečemo oko 60.000 kvadratnih kilometara šuma za naše potrebe, a to je malo manje od veličine Republike Irske!

Preporučujemo

S obzirom da kao homo sapijens kao vrsta nije preterano poznat po objektivnosti i samokritici, često kao najveću katastrofu u istoriji naše planete navodimo udar asteroida koji je pre 65 miliona godina verovatno zbrisao celokupnu populaciju dinosaurusa koji su do tog trenutka suvereno vladali Zemljom.

Iz naše perspektive, moglo bi se reći da je najveća katastrofa bila erupcija vulkana Tobe pre oko 73.000 godina koja nas je umalo zbrisala s lica Zemlje zauvek i kad je svega nekoliko hiljada ljudi uspelo da preživi i da napravi milijarde nas.

Iz perspektive same Zemlje, međutim, moglo bi se reći da je najveća katastrofa u njenom 3,5 milijarde godina dugom životu to što nije uspela da nas slisti i uništi tom istom gorepomenutom Tobom, kao što je pokušala.

Zbog čega? Pa, pogledajte samo šta joj radimo od tada i šta joj radimo sad. Kako biste se vi osećali da ste u celini prekriveni destruktivnim krpeljima koji svakim svojim postupkom pokazuju da vas mrze iz dna duše, a nemate ruke da ih se otresete?

E, tako se verovatno oseća Zemlja.

Nema potrebe da se ovom temom bavimo iz svih mogućih uglova, dovoljno je samo da vam ukažemo na deforestaciju koja se vrši radi štampanja dnevnih novina, koje predstavljaju samo jedan deo ukupne proizvodnje papira u svetu.

Pre deset godina postojalo je 6.580 dnevnih novina na našoj planeti, koje su štampale 395 miliona svojih primeraka svakog dana. Kada tu brojku pomnožite sa 365 dana koliko ih ima u godini, dobijete frapantnu cifru od 144.175.000.000. Dakle, svake godine u svetu se odštampa 144 MILIJARDE i 175 MILIONA komada novina.

S obzirom da u proseku jedan primerak dnevne štampe teži oko 100 grama, to znači da u jednoj toni postoji oko 10.000 novina. Pošto je za jednu tonu stootstotnog nerecikliranog novinskog papira u proseku potrebno poseći 12 stabala, dolazimo do toga da jedno stablo obezbeđuje 833,3 primeraka novina.

Kada broj od 395 miliona primeraka novina koliko se štampa dnevno podeli sa gornjom cifrom, kako bismo ustanovili koliko ova brojka sadrži stabala, vidimo da ih se dnevno za potrebe medija poseče 474.019. Na godišnjem nivou to je 173.016.935. Dakle, nešto preko 173 miliona.

Na Zapadu se novinski papir u velikoj meri i reciklira i ponovo koristi za iste svrhe, ali čak ni tamo ne u potpunosti. Prednjače zemlje poput Nemačke i Švedske, pa čak i Amerike gde se tako obradi oko pedeset odsto bačenog papira, ali je sveukupno gledano na globalnom nivou šansa da u rukama ne držite sveže isečeno drvo jako mala.

Drugim rečima, čitajte Telegraf ako volite prirodu. Naša konkurecija uništava planetu, mi je čuvamo.

Sačuvajte drvo, ne kupujte novine - čitajte TELEGRAF.RS!

(Telegraf.rs)