RAT ZBOG MEDVEĐEG PENISA: Oko čega su se dva švajcarska kantona umalo poklala? (FOTO)

St. Galen i Apencel, dva kantona na samom severoistoku Švajcarske, došli su na ivicu rata i krvoprolića samo zato što je izvesni Leonard Štraub s kalendara za 1579. godinu propustio da među noge medveda na grbu Apencela stavi jarko crvenu muškost

Švajcarska Konfederacija je kao što većina ljudi zna sastavljena od 26 kantona, od kojih su šest polukantoni, ali koji su svi među sobom jednake konfederalne jedinice u čijoj je nadležnosti sve ono što ustavom nije određeno da bude nadležnosti vlade.

Preporučujemo

Postoji veliki rivalitet među kantonima i generalno, mnogi domoroci su prvo verni kantonu (ova reč bi mogla da se prevede kao "kraj"; u našem narodu bi se kolokvijalno reklo "užički kraj", "niški kraj", zato možda nije loše razmisliti da kada se bude vršila regionalizacija Srbije termin "kraj" bude iskorišćen umesto reči koje se u narodu retko koriste kao što su oblast ili pokrajina) u kome su rođeni pa tek potom konfederaciji koje je taj kanton deo.

Ime, grb, istorija, prava i nadležnosti se ljubomorno čuvaju od stanovnika kantona koji vide ove jedinice kao suverene države koje su dobrovoljno u sastavu Švajcarske; šta više, u prvim vekovima postojanja ove zajednice kantona upravo su oni bili ti koji su izdavali lične isprave i pasoše, recimo.

Tokom istorije, postojalo je mnogo kantona koji su u međuvremenu podeljeni i danas se nazivaju istorijskim kantonima.

Jedan od njih je Apencel, koji se nalazi na severoistoku Švajcarske, u potpunosti je okružen kantonom St. Galen od koga se odvojio 1403. godine, ušao u savez sa Starom švajcarskom konfederacijom osam godina kasnije, 1513. postao punopravni član, a 1597. godine kao posledica protestantske reformacije završio podeljen na dva polukantona: Apencel Auseroden i Apencel Ineroden.

ŠTA SPAJA CRNU GORU I ŠVAJCARSKU: Nećete verovati koliko paralela postoji (FOTO)

Sa druge strane, St. Galen je jedan od najpoznatijih kantona, poznat po svojoj lepoti i kulturi kao i ostatak čitave ove alpske zemlje, a kod nas poznat i po fudbalskom klubu za koji je čuo svaki kladioničar.

Sada kada smo obradili istorijsko-geografske osnove bez kojih nismo mogli da dođemo do suštine ove kratke priče, vreme je da se pozabavimo medvedom u heraldici. Ukratko: vrlo je važan svim germanskim narodima i etničkim grupama, a veruje se da simboliše snagu, lukavost i žestinu kada treba da se brani svoj rod i porod. Bern, de fakto prestonica Švajcarske, vuče svoje ime iz nemačke reči za ovu životinju: bär.

Međutim, kada se u Švajcarskoj, zemlji o kojoj danas pričamo, crta i stavlja na grb morate dobro da povedete računa jer ako pogrešite u jednoj maloj sitnici (koja nadamo se nije baš toliko mala), možete da izazovete skandal i probudite kantonske patriotske duhove, uvek spremne da odbrane čast i ugled svoje domovine, odnosno kantona.

Naime, u heraldici na Alpima užasno je važno da medveda nacrtate sa jarkocrvenim penisom, jer ako vam taj detalj promakne, i medved i grb na kome se nalazi i kanton na koji se odnosi biće ismejani jer će se od medveda misliti da je medvedica.

1579. godine, dvadesetak godina pre nego što će doći do podele Apencela na spoljni i unutrašnji polukanton, izvesni Leonard Štraub je napravio veliku grešku, da li namerno ili slučajno nije važno, pošto su stanovnici Apencela odlučili da je bilo namerno.

Naime, ovaj čovek, inače prvi štampar u istoriji St. Galena, na kalendaru koji je pripremio za datu godinu sa apencelskog medveda izostavio je genitalije.

ŠVAJCARSKU OSNOVALI ŠVEĐANI: Legenda o Svitu koji je doveo gladne severnjake u alpsku dolinu (FOTO)

Žitelji obeščašćenog kantona su se digli na oružje, uvređeni i zaprepašćeni, spremni da vojuju ne bi li povratili ugled koji im je narušen. Dva kantona su doslovno bila na ivici oružanog sukoba zbog ovoga, ali je krvoproliće u zadnji čas izbegnuto. Nije poznato da li se naivni Štraub izvinio i štampao nove primerke kalendara. Ovoga puta sa jarkocrvenim medveđim ponosom svakog poštenog žitelja Apencela.

(S. D.)