ZAŠTO JE AMERIKA NAJJAČA NA SVETU? Ovaj crtać iz 1948. će vam to objasniti (VIDEO)
Dalek put su prešle Sjedinjene Države od britanske kolonije do jedine svetske supersile. Uzroci takvog uspeha leže u samoj osnovi američkog bića, koje se može svesti na deset suštinskih vrednosti koje u toj zemlji vladaju
Istorija Sjedinjenih Američkih Država počinje nekoliko stotina godina pre Bostonske čajanke, rata za nezavisnost i revolucije.
Za prethodnih pola milenijuma ova zemlja je prešla dug put od britanske kolonije do jedine svetske supersile, nespornog gospodara sveta, svidelo se to nekome ili ne, i u političkom, i u ekonomskom, i u kulturnom, i u jezičkom, i u tehnološkom, i u svakom drugom smislu. Čak se i ruski globalni kanal koji želi svetu da predoči moskovski ugao gledanja na stvari emituje na engleskom jeziku.
Šta je dovelo do toga? Šta je u srži Amerike? Koje su to vrednosti koje vladaju Amerikancima i koje su ih popele na tron? Propagandni antikomunistički crtani film iz 1948. godine koji je priložen ispod, premda banalan, pokušava to da objasni, a mi vam prilažemo uz njega i deset stubova američkog bića.
Individualnost - Uverenje da je svaka osoba jedinstvena, posebna i osnovna jedinica prirode. Naglašeni su individualna inicijativa i individualni izraz, kao i poriv za nezavisnošću svakog pojedinca. Visoko se ceni privatnost, zbog čega se ne stišava bura oko afere Snouden.
Jednakost - Ovo podrazumeva otvoreno društvo koje idealno sve ljude tretira podjednako; na ovom polju se u nekom smislu jesu proslavili, a u drugom nisu - zavisi kako gledate na stvari. Stremi se minimalnoj hijerarhiji. Vlada neformalni pristup drugima ljudima, i direktnost u odnosima sa njima.
Materijalizam - Pravo da se živi u obilju i u fizičkom komforu. Nažalost, i ocenjivanje ljudi po njihovom finansijskom stanju.
Nauka i tehnologija - Visoko se ceni naučni pristup stvarima, zbog čega ove dve stavke igraju bitnu ulogu u američkom poimanju sveta. Napokon, naša dva od tri najveća naučnika, Tesla i Pupin, upravo su se tamo dokazali. Neki kažu da su samo tamo i mogli, i da bi bili ismevani da su ostali među nama.
Napredak i promene - Vera da je moguće uvek popravljati sebe i zemlju, kao i bezgranični optimizam: ništa nije nemoguće.
Rad i uživanje - Amerikanci imaju snažnu radnu etiku, a rad se smatra temeljom društvenog priznanja i moći. Lenjost se vidi kao pretnja celom društvu. Uživanje sledi kao nagrada za mukotrpan rad.
Nadmetanje - Amerikanci su agresivni u nadmetanju među sobom i sa drugim narodima. Imaju mentalitet koji zahteva da budu broj jedan, i individualno i kao kolektiv.
Mobilnost - Uvek su u pokretu. Prosečan Amerikanac će se seliti koliko god je potrebno, iz grada u grad, iz države u državu, uvek tamo gde je bolje i gde mu se nešto nudi: pravo na traganje za srećom je čak zapisano i u Deklaraciji nezavisnosti; inače, mnoštvo studija pokazuje da su migrantni uvek sposobniji od onih koji večno ostaju tamo gde su se rodili, a to ne važi samo za SAD već za sve zemlje sveta. Takođe, u globalu gledano, što se tiče istorijske ravni, društvena pokretljivost je vrlo visoka i osnova je tzv. američkog sna: običan prodavac voća može postati milioner ako ima ideju i vredno radi.
Volonterstvo - Verovanje da treba pomagati drugima, zbog čega se filantropija izuzetno ceni; bezbroj američkih tajkuna u prošlosti i danas ostavilo je jednako toliko zadužbina. Samo, ovo je stvar ličnog izbora a ne delovanje pod pritiskom društvenog očekivanja.
Akcija i uspeh - Amerikanci naglašavaju potrebu da se jednom započeti posao mora završiti, a prioritet stavljaju na postavljanje ciljeva i planiranje njihovog izvršenja. Imaju tendenciju da u sklopu ovoga budu kratki i poslovni, praktični, da se fokusiraju na funkcionalnost, da budu pragmatični. Neprestano mere rezultate i upoređuju se drugima, u želji da budu bolji od njih.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs / Izvor: Andrews.edu)