Šta je najčuveniji gradonačelnik Njujorka 1939. na TEČNOM srpskohrvatskom poručio Jugoslovenima (FOTO)

Fjorelo La Gvardija je srpskohrvatski naučio dok je kao diplomata boravio u Rijeci, tada gradu Austrougarske. Na otvaranju paviljona Kraljevine Jugoslavije na Svetskoj izložbi 1939. godine poručio je Srbima i Hrvatima nešto jako važno, ali nam to do sada nije ušlo u glavu

Preporučujemo

Fjorelo Henri La Gvardija je rođen 11. decembra 1882. godine od oca italijanskog imigranta i majke mešanog italijansko-jevrejskog porekla, a preminuo je 20. septembra 1947. Bio je 99. gradonačelnik Njujorka u tri mandata, između 1934-45. Pre toga je radio kao diplomata, pa je tako neko vreme proveo u Rijeci gde je naučio srpskohrvatski. Bio je kongresmen između 1916-20. pa potom od 1922-30.

Kažu da je bio plah čovek, energičan i harizmatičan, uprkos tome što je bio visok samo 1,52 metra; uostalom, njegovo ime na italijanskom znači "cvetić". Kažu i da je voleo publicitet i da se smatra jednim od tri najvažnija gradonačelnika u istoriji Sjedinjenih Država.

Bio je republikanac, i vratio je poverenje građana Njujorka u Gradsku većnicu. Napravio je uniformisani javni prevoz, počeo da gradi niskobudžetne socijalne stanove, javna igrališta, parkove, gradio je aerodrome (jedna od dve najvažnije vazdušne luke u Njujorku danas nosi ime "La Gvardija"), reorganizovao je policiju i uspostavio praksu zapošljavanja po zaslugama i sposobnostima umesto po "babu i po stričevima". Sve ovo uprkos, ili zahvaljujući tome, što je bio autoritativan.

Za vreme njegovog mandata u Njujorku je 1939. godine održana i Svetska izložba na kojoj su se predstavile sve bitne zemlje naše planete.

Da otvori izuzetno primećeni paviljon Kraljevine Jugoslavije na ovoj važnoj manifestaciji čast je pripala baš junaku naše današnje priče, Fjorelu Henriju La Gvardiji.

Ono što je on tada na čistom srpskohrvatskom rekao snažno odzvanja u ušima koje su se navikle na zvuke groznih kalašnjikova i topova devedesetih godina prošlog veka. Ono što je on tada rekao jednako je relevantno i danas.

- Pa zar je čudo što je svet, posle tako veštački stvorene mržnje, dobio pogrešno mišljenje o situaciji na Balkanu? Da, pogrešno mišljenje, jer je narod Jugoslavije dobar, jer je narod Jugoslavije plemenit i miroljubiv. Kad god je neki nemir na Balkanu, tražite uzrok i naći ćete da taj uzrok leži izvan granica zemlje, a ne u njoj samoj. Neka moćne i velike nacije ostave Balkan na miru, pa će u njemu vladati mir - rekao je on tada.

Za kraj svog govora, La Gvardija je ostavio najbitniju poruku. Nauk za našu budućnost.

- Hoću da uputim poruku narodu vaše zemlje, hoću da poručim Srbima, Hrvatima i Slovencima: ljubite se među sobom kao braća i ceo svet će vas ljubiti.

Jugoslovenski poslanik u Vašingtonu, Konstantin Fotić, napisao je za "Politiku" tada da je nastalo neopisivo oduševljenje i da se nije znalo ko više aplaudira, da li Jugosloveni koji su razumeli iskrenost prvog čoveka Njujorka, ili Amerikanci koji su osetili da je uvaženi političar rekao nešto važno na srpskohrvatskom jeziku.

(S. D.)