ŠTA JE DOBRO DONEO PRVI SVETSKI RAT: Nećete verovati, ali i to postoji (FOTO)

Neverovatan napredak avijacije koji je praktično na koncu tehnološki u potpunosti promenio svet u kome živimo, transfuziju krvi bez koje je danas nezamisliv medicinski tretman, i još mnogo toga

Prvi svetski rat je bio užasno doba koje je sa sobom donelo do tada nezapamćeno ljudsko stradanje i uništenje, i ostavilo trajne posledice po psihu pojedinaca i kolektiva koji su u njemu učestvovali. A ipak, kao i svaki rat, ovaj je konflikt doneo progres u izvesnim oblastima bez kojih se ne bi mogao zamisliti današnji svet; neke procese je ubrzao, a neke je stvorio ni iz čega. Ne u onoliko meri koliko je to učinio Drugi svetski rat, ali je svakako postavio temelje za naučna zbivanja tokom konačnog obračuna između 1939. i 1945. godine. Evo nekih od njih.

Preporučujemo

Transfuzija krvi - Ono što mi danas uzimamo zdravo za gotovo pre samo sto godina je bila kompletna novotarija. Naime, tek je 1901. godine austrijski lekar i biolog Karl Landštajner otkrio da ljudi imaju različite krvne grupe, a šest godina kasnije njegov češki kolega Jan Janski odredio četiri krvne grupe - A, B, AB i 0. Sve do tada, ljudi su pokušavali da izvrše transfuziju krvi ne znajući ko ima koju krvnu grupu, zbog čega je mnogi čovek umro zbog odbrambenog odgovora tela primaoca koji je uništavao neadekvatna krvna zrnca.

U početku, transfuzija je vršena direktno iz jednog čoveka u drugog, sve dok belgijski lekar Alber Isten nije 1914. godine osmislio sistem skladištenja krvi. Potom je njegov britanski kolega Džefri Kejns izmislio prenosivu mašinu za čuvanje krvi zahvaljujući kojoj je mnogo života tokom Prvog svetskog rata, a i kasnije, spaseno na bojištu. Osvald Houp Robertson je stvorio prvu banku krvi u Francuskoj. Sutra odmah idite u Zavod za transfuziju.

Opšta relativnost - Britanci su na početku rata zabranili protok nemačke naučne literature, što je glavnog astronoma Univerziteta u Kembridžu, Artura Edingtona, jako naljutilo. Naime, on je primeo da se kretanje Merkura suprotno predviđanjima Njutnovih zakona može objasniti Ajnštajnovom hipotezom da se prostor oblikuje masom, odnosno da svetlosni talasi skreću pod njenim uticajem.

Da bi ovo dokazao morao je da snimi položaje nekih zvezda tokom pomračenja Sunca maja 1919. Na jedvite je jade savladao antinemački otpor u Kraljevskom društvu i dobio novac za ekspediciju do ostrva Sao Tome i Principe gde je dao prvi ogledni dokaz u prilog Ajnštajnove teorije relativnosti.

Masovna proizvodnja - Prvi svetski rat bio je prvi sveopšti, maltene totalni rat u istoriji čovečanstva. Da bi u njemu jedna država pobedila, a svaka je to htela, moralo se pristupiti drugačije nego u bilo kom prethodnom ratu.

Za 1,5 km rova na Zapadnom frontu, Britanija je svojim trupama, primera radi, morala da obezbedi 1.450 km bodljikave žive, šest miliona vreća sa peskom, 28.320 metara kubnih dasaka i 33.455 metara kvadratnih talasastog gvožđa za pokrivanje. Da bi se to ostvarilo morala je da se upregne čitava nacija i da se otpočne sa masovnom proizvodnjom kakva nikada ranije nije viđena.

Pored tih napora koji su bili zajednički svim zaraćenim stranama, Britanija je još morala da počne i sa proizvodnjom naučne opreme koju je do rata ponajviše uvozila, i to iz u tom trenutku neprijateljske Nemačke. Ovo je dovelo do profesionalizacije britanske nauke, podstaklo je naučno obrazovanje i stvaranje brojnih državnih i javnih naučnih ustanova koje do tada nisu postojale a koje su sada oslonac svetskog napretka.

Avijacija - Može se slobodno reći da je napredak na ovom polju ostvaren tokom Prvog svetskog rata bilo kretanje u šestoj brzini, te da je Princip ni kriv ni dužan ubrzao naše osvajanje neba za nekoliko decenija, a time i svih ostalih tehnologija, pošto danas u suštini živimo na razvoju kosmičke.

Do 1908. godine još uvek su motori aviona bili preogromni sa čeličnim hladnjacima za vodeno hlađenje, dok te godine francuski inžinjeri nisu izumeli rotacioni motor sa vazdušnih hlađenjem i obrtnim cilindrima.

1914. avioni su imali iz današnje perspektive smešnih 50 konjskih snaga, ali je već četiri godina kasnije to bila davna prošlost pa je tako motor "Mark VII" imao 375 konjskih snaga i pokretao bombarder "vikers vimi" koji je 1919. godine preleteo Atlantik. Posebno je zaslužan bio Ludvig Prantl sa Univerziteta u Getingenu, koji je postao pionir aerodinamike koristeći vazdušni tunel, a izumeo je i debelo krilo koje je lovačkim avionima omogućilo da se penju pod mnogo oštrijim uglovima bez gušenja i gašenja motora.

Što se tiče kontrolnih sistema i navigacije, na početku rata se koristila signalizacija sa zemlje u vidu zastavica i lampi: praktično, srednjevekovna tehnologija.

Ali samo dve godine kasnije tehničari u San Dijegu šalju radio-poruku na udaljenost od 225 kilometara, da bi vrlo brzo ovo postalo standard i u komuniciji ne samo između aviona i baze na zemlji nego i između samih aviona. 1917. godine Amerikanci na svojim avionima u Francuskoj imaju dvosmerne radio-stanice.

Higijenski ulošci - Možda ste primetili bezbroj reklama za ženske uloške, iz kojih ste, ako ne znate, mogli zaključiti da žene tokom mesečnog ciklusa iz sebe izbacuju plavu tečnost. To ne odgovara istini.

Istini međutim odgovara da su britanske i američke medicinske sestre tokom Prvog svetskog rata počele - umesto dotadašnjih krpa i donjeg veša koji se morao neprestano menjati i prati - da koriste u ovakvih situacijama novi materijal od celuloze za jednokratnu upotrebu. Na bazi toga, američko preduzeće "Kimberli-Klark" je dve godine nakon rata počelo komercijalnu proizvodnju i prodaju "celukotona" pod trgovačkim nazivom "koteks" (pamut + tekstura).

(Telegraf.rs / Izvor: Politikin Zabavnik)