OVA CRVENA ZVEZDA JE NAJVEĆA U SVEMIRU: Nije ono što ste odmah pomislili! (FOTO)

Saznajte koja je planeta najlakša, koja nastarija, koja najtoplija, koji je satelit najbogatiji vodom, koji je sistem najbogatiji planetama, koji čovek je najduže bio u svemiru i koja je sonda putovala najdalje od Zemlje

Univerzum u kome pluta naša planeta od pamtiveka je mesto u koje su zagledane oči čovečanstva: pre nekoliko hiljada godina nismo znali šta su tačno zvezde, ali kako napreduju nauka i tehnologija, naše znanje se sve više i više uvećava. U tom moru informacija postoji ogroman broj zanimljivosti koje bismo mogli da vam prenesemo i da vas, ako ste još uvek dete, zainteresujemo za astronomiju i sa njom povezane nauke. Čak i ako niste dete, verujemo da ćete uživati u tekstu pred vama.

Preporučujemo

NAJVEĆI VULKAN U SUNČEVOM SISTEMU

Nalazi se na Marsu, u oblasti Tarsis, u blizini ekvatora našeg najbližeg "komšije". Otkrio ga je Đovani Skjapareli 1877. godine, kada je spazio beličasti odsjaj koji mu se učinio kao snežni planinski vrh, zbog čega ga je nazvao Nix Olympica, "sneg sa Olimpa", mada ga danas jednostavno zovu Olimp na Marsu. Verovatno je to bio zaleđeni ugljen-dioksid.

Osnova mu je prečnika 600 kilometara, a središnji krater je visok blizu 26, što znači da je tri puta viši od Mont Everesta. Širina njegove vulkanske kaldere je oko 85 kilometara, a dužina oko tri. Ukupna površina koju zauzima je 300.000 kvadratnih kilometara, što je skoro četiri puta veća površina od one koju zauzima naša draga Republika Srbija.

NAJLAKŠA PLANETA

U našem solarnom sistemu to je Saturn, koji, uprkos tome što je po veličini odmah iza Jupitera, ima prosečnu gustinu od 687 kilograma po kubnom metru: osam puta manju od Zemljine, manju čak i od gustine vode. Van našeg sistema to je planeta pod kodnim nazivom HD 95086 b, koja je oko pet puta veće mase od Jupiterove, ali se sastoji od razređenih gasova. Na njoj verovatno ima vodene pare, a možda i metana.

NAJSTARIJA PLANETA

Zove se Metuzalem (pogodite zašto) ili M4. Stara je skoro 13 milijardi godina, i u nastala je neposredno nakon Velikog praska. Nalazi se u sazvežđu Škorpiona, blizu središta prastare globularne mase, odnosno grupe od nekoliko miliona zgusnutih zvezda. Od Zemlje je deli 12.400 svetlosnih godina, a kreće se oko zvezde koja je slična našem Suncu.

NAJVEĆA ZVEZDA

U pitanju je ogromna hladna crvena zvezda VY Canis Maioris koja se nalazi u sazvežđu Velikog psa. Poluprečnik joj je 1.420 puta veći od poluprečnika Sunca, koji je 695.500 kilometara. Drugim rečima, naša zvezda naspram ove izgleda otprilike kao kliker naspram fudbalske lopte. Kada bi je postavili umesto Sunca, njene ivice bi dosezale van Saturnove orbite. Od nas je daleko 3.840 svetlosnih godina, i usamljena je, za razliku od većine drugih zvezda. Do nje bi nam trebalo oko hiljadu godina, ako bismo leteli putničkim avionom pri brzini od 900 kilometara na čas.

SONDA KOJA JE NAJDALJE PUTOVALA

Vojadžer 1, koji je NASA lansirala 1977. godine, zajedno sa Vojadžerom 2. Njegova prvobitna namena je bila da ispituje udaljene planete poput Saturna i Jupitera. Još uvek radi i napaja se pomoću generatora sa radioizotopima koji će trajati do 2025. godine. Trenutno je od nas udaljen 19 milijardi kilometara, prešao je granicu Sunčevog sistema i kreće se ka otvorenom svemiru brzinom od 17 kilometara na čas.

Za 300 godina proći će kroz oblak kometa koji kruži oko našeg solarnog sistema, a trebaće mu još 40.000 godina da dođe do nama najbliže zvezde. U međuvremenu će prestati da radi, ali sa sobom nosi zlatni disk na kome će vanzemaljci, ako uspeju da ga puste, moći da čuju zvuke kitova, vetra, talasa, pozdrav od strane generalnog sekretara UN i predsednika SAD, dela Betovenova, Mocarta, Čaka Berija, i najvažnije - plač novorođenčeta (bebe svih naroda i rasa plaču isto; za nauk).

ČOVEK KOJI JE NAJDUŽE BIO U KOSMOSU

Valerij Poljakov, ruski kosmonaut, oborio je rekord 1995. godine kada je unutar svemirske stanice "Mir" ostao neprekidno 437 dana i 18 sati, da bi, prvo, pokazao koliko dugo ljudsko telo može da preživi u uslovima mikrogravitacije, a drugo, da bi dokazao da je putovanje na Mars moguće. Njegov rekord do sada nije oboren. Ipak, jedan drugi Rus, Sergej Kriljakov, najduže je ukupno bio u svemiru, pošto je iz nekoliko puta u njemu proveo 803 dana, 9 sati i 39 minuta.

NAJTOPLIJA PLANETA

WASP-33 b, nebesko telo malo veće od Jupitera, koje se nalazi u Andromedinom sazvežđu, od nas udaljenog 380 svetlosnih godina, drži rekord kao najtoplija planeta do sada otkrivena, pošto ide u plus i do 3200 stepeni Celzijusovih. Ovo je toplije nego čak i na nekim zvezdama, poput crvenih patuljaka koji se zagreju do 2500 stepeni. Njena zvezda je takođe znatno toplija nego što je uobičajeno; na njoj temperatura ide do 7160 stepeni, dok je na našem Suncu 5600.

SATELIT NAJBOGATIJI VODOM

Jupiterov satelit Evropa, nešto manji od našeg Meseca. "Habl" je nedavno uslikao snažan gejzir koji izbija iz njegove površine, što je dokazalo pretpostavku da se ispod ledene kore krije tečni okean. Gejzir dostiže visinu od 200 metara, izbacuje sedam tona vode u sekundi, brzinom od 700 metara po sekundi, tri puta brže od putničkog aviona. Elem, Evropin okean bi trebalo da je dubok oko 100 kilometara i da u sebi ima više vode nego cela Zemlja.

SISTEM NAJBOGATIJI PLANETAMA

Izgleda da je u pitanju sistem zvezde kodnog naziva HD 10180 u sazvežđu Hidra koja je od nas udaljena oko 127 svetlosnih godina. U njenoj orbiti postoji devet planeta, sedam u neposrednoj blizini zvezde. Sve planete su od 12 do 25 puta veće od Zemlje.

(Telegraf.rs / Izvor: Politikin Zabavnik)