MILKA ISKOPIRALA SRPSKU ČOKOLADU? Da li je čuvena ljubičasta kravica nastala po ugledu na našu predratnu? (FOTO)

Zemunsko preduzeće "La Cigogne", na francuskom "roda", bilo je jedno od naših najvećih predratnih proizvođača čokolade. Skoro pola veka pre nego što je "Milka" odlučila da uzme ljubičastu kravicu za svoj simbol, jedan Francuz u predgrađu Beograda odlučio se na isti takav potez

Danijel Pesmažu, francuski oficir sa Solunskog fronta, odlučio je da ostane u Srbiji posle Prvog svetskog rata, i nakon nekoliko godina spoljnotrgovinskih aktivnosti da, zbog visokih carina, otvori fabriku čokolade "Louit" u Zemunu, uvezavši polovne mašine iz svoje rodne republike.

Preporučujemo

Nakon njegove smrti 1927. godine, preduzeće preuzima Marsel Bašlar, njegov zemljak, i ime mu menja u "La Cigogne" (čita se "la sigonje"), što znači roda, zbog prikaza rode u njegovom porodičnom grbu.

Finansijske poteškoće koje su nastale smrću prvog vlasnika su brzo prebrođene, 1935. godine fabrika zapošljava 200 radnika, a proizvodnja se čak i proširuje na pastu za zube "botot" koja se pravila po ličnoj recepturi novog vlasnika.

Međutim, čokolade su i dalje najbitnija stvar koja se štancuje na pogonima ove domaće predratne kompanije.

Upravom u tom periodu, krajem '20-ih i početkom '30-ih godina, nastaje glavna zvezda naše današnje priče: čokolada "Milky" koju je pravila zemunska "Roda", donekle specifična u tom vremenu po tome što se na njoj nalazila poznata kravica sa ljubičastim motivima i planinama u pozadini.

Svetski čuvena ljubičasta "Milka-kravica" nastala je tek 1972. godine, dakle skoro pola veka kasnije, iako je "Milka" kao čokolada nastala 1901.

Još zanimljivije, motivi krave na omotima čokolade su bili specifičnost samo jugoslovenskih i čehoslovačkih proizvođača. U tim tridesetim godinama, a nemoguće je utvrditi ko je bio prvi, da li mi ili Čehoslovaci, i naša braća sa severa su takođe koristila isti motiv.

Inače, priča o fabrici "La Cigogne" traje i danas. Nakon Drugog svetskog rata je nacionalizovana i preimenovana u "Nada Štark" po narodnoj herojki stradaloj u logoru Gradiška, a 1966. godine stapa se sa preduzećem "Soko", koje je takođe predratno pa nacionalizovano nakon rata, i postaje "Soko Štark".

Zanimljivo, i nakon rata, "Štark" je nastavio da stavlja kravice na svoje omote, plavu i crvenu kao što možete da vidite na drugoj slici u ovom tekstu.

Prema tome, sve kad se sabere i oduzme, odgovor iz naslova verovatno glasi: ne. Ipak, sličnost niko ne može da ospori.

(S. D.)