ŠTA SPAJA CRNU GORU I ŠVAJCARSKU: Nećete verovati koliko paralela postoji (FOTO)

Uprkos tome što će se mnogi ljudi smejati, postoji barem sedam vrlo interesantnih paralela između balkanske i alpske republike, koje se tiču toga zbog čega su nastale, od čega, kako su nastale, i kako su se razvijale

Ako pitate Srbe, i polovinu samih Crnogoraca, Crna Gora je srpska zemlja, odnosno - Crnogorci su Srbi. Kralj Nikola ju je nazivao "srpskom Spartom" ili "srpskom Pruskom", mada poređenje između Nemačke i Austrije možda tačnije pogađa paralelu između Srbije i Crne Gore.

Preporučujemo

Niko ne može da ospori da je crnogorska istorija sudbinski uvezana sa srpskom, kao što niko ne može da ospori i da Crnogorci imaju svoj poseban identitet koji su razvili u toku poslednjih nekoliko vekova. Da li su Srbi ili ne, nije na nama da kažemo, jer to zavisi od toga iz kog ugla gledate, ali se njihova osobenost, šta god da su, ne može dovoditi u pitanje.

E, sada, kao što smo rekli, poređenje sa Austrijom je vrlo interesantno, čak možda i logično. Austrijanci i jesu i nisu Nemci, zavisi kako gledate na celu stvar. Možda je ovo i očigledno poređenje; postoji, međutim, jedno koje je zanimljivije, pošto je sve samo ne očigledno.

Radi se o poređenju između Crne Gore i Švajcarske. Ako ste počeli da se smejete, prestanite, pošto postoji barem sedam vrlo interesantnih paralela (odmah da vam kažemo, nisu u pitanju ekonomske).

Geografija

Ovo je možda samo po sebi jasno i dosadno reći, ali mora biti pomenuto jer je veoma bitno, zbog činjenice da su planinski prostori na kojima su obe zemlje smeštene odigrali ključne uloge u njihovom stvaranju i svemu ostalom što se posle događalo.

Gotovo da ne postoji teoretska šansa da bi Švajcarska i Crna Gora uspele da se izbore za svoje postojanje da su umesto Alpa i Dinarskih Alpa bile ravnice. Da je bilo tako, jednostavno bi se utopili u druge narode kao i drugi.

Jezgro koje se širilo

Istorijsko srce Švajcarske je kanton Švic, koji je zemlji vremenom dao ime. Pored tog kantona su postojala još dva koja su činila prvobitnu "Zakletu družinu", kako se na samom početku priče ove države njihov savez nazivao: Uri i Untervalden. Ovaj potonji je kasnije podeljen na dva polu-kantona, pa tako sada postoje četiri kantona u jezgru iz koga se ovaj savez kasnije širio i pretvorio u državu.

Slično tome, prvobitnu Crnu Goru činile su četiri nahije (moguće je izvući paralelu između ove teritorijalne jedinice i kantona): Katunska (kao najvažnija i u direktnoj paraleli sa Švicom), Lješanska, Riječka i Crmnička. To je bilo jegro iz koga će se tokom vekova ova država širiti i ka kome će gravitirati.

Cetinje se nalazi u nekadašnjoj Katunskoj nahiji, i de jure je prestonica Crne Gore, dok je Podgorica de fakto glavni grad koji je van istorijskog jezgra. Švajcarska uopšte nema de jure prestonicu, dok je de fakto glavni grad Bern, koji se ne nalazi u istorijskom jezgru.

Nastanak

Ovde se paralele potpuno prepliću: imamo gorštake koji se mahom bave stočarstvom, žive u svojim planinskim predelima i katunima, forsiraju kolektivno vlasništvo nad zemljom, biraju svoje vođe među sobom, odbijaju da se pokore imperiji, vode sa njima krvave bitke i uspevaju da se izbore sa dušmanima vešto i lukavo se koristeći svojim gorskim terenom, koji poznaju bolje nego iko.

Iako Švajcarsku danas generalno smatramo neutralnom i zemljom koja stremi miru, koja nije ratovala 200 godina, nastala je zapravo iz vatre i ognja, baš kao i Crna Gora. Protiv koga su bili usmereni mačevi ovih planinskih ljudi?

Anti-imperijalističko državno utemeljenje

Švajcarci su se krvavo borili protiv Svetog rimskog carstva i vojvodstva Austrije, kasnije i Francuza, ne bi li zadržali svoju autonomiju i svoj način života, i pre svega - svoju zemlju.

Sve isto kao i Crnogorci, čiji je zakleti neprijatelj bilo Otomansko carstvo, protiv koga je mnogi Crnogorac prolio krv, ne bi li zadržao isto ono za šta su se Švajcarci nekoliko hiljada kilometara dalje jednako uporno borili.

Na kraju su i jedni i drugi uspeli: Sveto rimsko carstvo je posle nekoliko vekova priznalo pravo kantonima da formiraju svoju sopstvenu državu - Švajcarsku, kao što je i Otomansko na kraju priznalo pravo stolećima već odmetnutim nahijama da formiraju - Crnu Goru.

Religijska podela

Švajcarska je sa protestantnom reformacijom postala raspolućena zemlja, u kojoj su postojali dominantno rimokatolički i dominantno protestantski kantoni. Naredne će vekove obeležiti krvavi građanski sukobi i ratovi između ove dve strane.

Paralela postoji i u Crnoj Gori, gde smo imali podelu na pravoslavne i muslimane, ili pravoslavne i rimokatolike, zavisi u kom pravcu gledate. Četiri nahije su sve vreme bile usmerene i ka Mletačkoj republici u Boki i primorju, i prema domaćim muslimanima. Verski sukobi poput "istrage poturica" tako su, kao što dobro znate, opisani u "Gorskom vijencu" Petra II Petrovića Njegoša.

Danas su građani obe države u suštini ujedinjeni oko istih principa, a glasovi crnogorskih muslimana i rimokatolika odigrali su bitnu ulogu na referendumu kojim je Crna Gora obnovila svoju državnost.

Kvarenje autentičnih demokratskih principa

Švajcarska je do vremena Francuske revolucije i Napoleona postala zapravo zemlja u kojoj ste imali zemljoposedničku i trgovačku elita koja je vladala i zgrtala novac. Slično tome, u Crnoj Gori se razvila plemenska aristokratija i vremenom institucija naslednog monarha.

Ovakvo je stanje stvari postupno srušeno u Švajcarskoj tokom 19. veka, dok se u Crnoj Gori izvornim demokratskim principa vratilo tek u 20. stoleću. U kojoj meri ovo potonje, pitanje je na koje ne možemo da odgovorimo.

Etnogeneza

Kada su počinjale priče obe gorštačke republike, nije moglo biti ni govora o nekakvom posebnom etničkom identitetu. Nego, ili nikakvog etničkog identiteta nije ni bilo, ili je bio povezivan sa nekim drugim, većim narodom koji je živeo u blizini.

Zapravo, slobodno se može reći da su prvobitni Švajcarci sebe smatrali Nemcima kao što su i prvobitni Crnogorci sebe videli kao Srbe.

Kako je međutim vreme odmicalo, tako su se neke bitne osobenosti razvijale zbog izolovanosti od ostatka etnosa i zbog vladanja samim sobom, pa postajale dominantne i počele da se vide kao ključne. Vekovi su prolazili, a te osobenosti su postale beočuzi jednog novog etničkog identiteta, te su tako stvorene savremene nacije: švajcarska i crnogorska.

Prosto reći da su Švajcarci u stvari ili Nemci ili Francuzi ili Italijani, a Crnogorci da su Srbi, znači ne shvatati kako nacije nastaju, nestaju i kako se rađaju nove. Da, svakako je da su ovi spoljni identiteti bitni, ali daleko od toga da su jedini.

Zaključak

Svrha ovog teksta nije da stavi znak jednakosti između Švajcarske Konferederacije i Republike Crne Gore, već da ukaže na interesantne paralele koje definitivno postoje.

Mislimo da nisusu u pitanju puke slučajnosti: daleko je verovatnije da se radi o mešavini nekoliko bitnih faktora, poput geografije i sile istorijskog procesa.

(V. V.)