ZAMALO DA SRBI BUDU KATOLICI: Nebitan događaj iz 740. godine promenio tok naše istorije (FOTO)

Čitava teritorija Balkana bila je do sredine 8. veka pod nadležnošću rimskog episkopa, sve dok vizantijski car Lav III nije odlučio da kazni papu i oduzme mu te teritorije zbog - papinog pravoslavlja!

Pre izvesnog vremena smo se bavili odgovorom na pitanje zbog čega je veliki župan Stefan Nemanja po rođenju bio rimokatolik a potom postao pravoslavac, odnosno, u širem smislu, bavili smo se pitanjem crkvene jurisdikcije na nesrećnom Balkanu, prepolovljenom zbog gordih klerikalnih partijašenja iz prvog milenijuma posle Hrista.

Preporučujemo

Danas ćemo otići dublje u prošlost, i odgovoriti na pitanje zbog čega je unutrašnjost Balkana uopšte i bila pod ingerencijom Carigradske patrijaršije, dok je samo pojas jadranske obale ostao pod Rimom. Danas ćemo odgovoriti na pitanje zbog čega nismo rimokatolici, zbog čega smo pravoslavci.

Premda na ovakva pitanja nikada nije lako dati odgovor, i premda je istorija jedna složena igra krupnih i malih događaja, sve na svetu ima svoj početak, i sve može da se svede na jedan, prvobitni uzrok.

A odgovor će mnoge zaprepastiti, pre svega zbog svoje banalnosti.

Sve je počelo kada je nekome u Vizantiji početkom 8. veka iznenada palo na pamet da je poštovanje ikona otišlo predaleko, da je postalo idolatrija i da se direktno protivi zapovesti "ne imaj druge bogove".

Ono što je na početku bilo čisto crkveno pitanje uskoro je međutim zapalo za oko najbitnijem čoveku Romejskog carstva: imperatoru Lavu III, koji postaje najmilitantniji ikonoborac, odnosno, ikonoklast, onaj koji uništava ikone.

Direktno se umešavši u posao koji nije njegov, time dajući za pravo svim zapadnim kritičarima istočnih crkava da su vizantijski vladari praktično dirigovali patrijarsima, on je naredio da se prekine sa pravoslavnim običajem poštovanja ikona i svetaca i počeo progon svih neistomišljenika.

Izbio je ustanak u Grčkoj koji je u krvi ugušen, a patrijarh German I je podneo ostavku jer nije hteo da pristane na ikonoklasje. Car Lav III ga je zamenio poslušničkim patrijarhom Anastasijem.

Međutim, pravoslavni vernici iz istočne crkve podršku su dobili od patrijarha Zapada, rimskog episkopa Grgura III, odnosno pape. (Mala digresija: ovo je poslednji ne-evropski papa pre pape Franje. Ima li tu neke simbolike?) On se oštro usprotivio Lavu III i 730. te 732. godine sazvao sabore u Rimu na kojima je bacio anatemu na sve ikonoborce i ekskomunicirao ih iz Crkve, time igrajući bitnu ulogu u konačnoj odbrani pravoslavlja.

Ali, ne samo to. Besni Lav III, poludeo zbog činjenice da mu je rimski papa stao na crtu i podržao ogromnu većinu naroda u Vizantiji, doneo je edikt 740. kojim je oduzeo Rimskoj crkvi nadležnost i jurisdikciju nad Balkanom (koja se protezala sve do Soluna) i naše poluostrvo predao u naručje u tom trenutku poslušnom i nepravoslavnom carigradskom patrijarhu.

Na taj način, kada je nekoliko decenija kasnije hrišćanstvo snažnije počelo da se širi u dubokom Balkanu, Grci su bili ti koji su srpskim plemenima propagirali jevanđelje, manjim delom filozofskim besedama, a većim taktikom štapa i šargarepe (svakako ništa drugačije nego što bi to činili poslanici Vatikana).

Drugim rečima, da se nije dogodilo to što se dogodilo, verovatno bismo danas bili rimokatolici, pošto bismo se gotovo sigurno politički vezali uz Vatikan, s obzirom da bi naši vladari iz tog centra primili novu religiju.

Jedan zanimljiv posredan dokaz u prilog ovakvoj alternativnoj istorijskoj mogućnosti svakako je i Petrova crkva u Rasu, sagrađena upravo u 8. veku, na bazi još starijeg hrama: ne samo što je posvećena apostolu koji je sam po sebi ključni dokaz Rimokatoličke crkve u prilog teoriji da papa ima pravo da vlada celom Crkvom, nego je ona po svom načinu gradnje slična italijanskim i dalmatinskim hramovima iz tog perioda. Takođe, najstariji sloj životopisa ima sličnosti sa karolinškim slikarstvom.

E sad, da li bi za nas bilo bolje ili lošije da car Lav III nije prebacio Carigradu u jurisdikciju naše poluostrvo, teško je reći, a i nije na nama da iznosimo takav vid spekulacije. Dovoljno je kazati: istorija Srba bi bila POTPUNO drugačija da smo otišli u rimokatoličkom smeru.

Ima i ironije u tome: Srbi su danas pravoslavci zato što je vizantijski car kaznio papu jer je ovaj bio pravoslavan. A možda to i nije ironija. Možda je to samo svedočanstvo u prilog tezi da je sve relativno, i besmisleno.

(L. B.)