ŠVAJCARSKU OSNOVALI ŠVEĐANI: Legenda o Svitu koji je doveo gladne severnjake u alpsku dolinu (FOTO)

Skandinavijom je vladala velika glad, pa je nekoliko hiljada ljudi bilo prinuđeno da se iseli. Pod vođstvom legendarnog Svita stigli su do Alpa i odlučili da se tu skuće. Nisu mogli ni da sanjaju da će ta odluka promeniti istoriju sveta

U srcu sveta nalazi se Evropa. U srcu Evrope nalazi se Švajcarska. U srcu Švajcarske nalaze se "tri šumska kantona": Švic, Uri i Untervalden (koji je sada podeljen na dva polukantona, Obvalden i Nidvalden).

Preporučujemo

Srce ovog istorijskog i geografskog središta alpske konfederacije o kojoj danas govorimo i mesto u kome je počela priča o zemlji u koju danas svi gledaju sa divljenjem, upravo je prvopomenuti kanton Švic koji je vremenom dao ime i celoj državi.

Legenda i rana historiografija Švajcarske, kao i brojne narodne priče i bajke, pominju migraciju Šveda (iliti Šveđana) i Frižana, koji su verovatno tokom 9. veka naselili Alpe, pre svega prostor koji danas zauzimaju kanton Švic i regija Oberhasli.

Prvi put je zapisana oko 1470. godine u hronici Erikusa Olaja, u kojoj je on pomenuo da Šviceri (stanovnici kantona Švic; nužno imenovanje da bismo razgraničili njih od ostatka zemlje) tvrde da su potomci "Šveda ili Gota". On takođe ukazuje i na sličnost toponima "Švicija" i "Švecija".

Njegov savremenik Peterman Eterlin priča istu priču, i dodaje da je Šviceri dobili ime po osnivaču kolonije i vođi švedskih iseljenika, Suitu ili Svitu ili Švitu, koji je rođenog brata pobedio u borbi jedan na jedan kako bi se rešio spor oko toga ko treba da bude vođa nove naseobine.

Eterlin ovako opisuje te događaje: "Putovali su prema Gornjoj Nemačkoj i došli su do zemlje koja nije daleko od crne šume blizu Ajnzidelnske opatije.

Tamo su se naselili u dolini koja se zove Brunen, gde nije bilo ničega osim zgodne divljine, i nije bilo nikakvih naselja ni kuća nigde okolo osim jedne brvnare u kojoj je živeo skeledžija (pošto je tu oduvek bio put i skela na tom mestu): tu su planirali da ujutru pređu preko jezera pa odatle preko planina i Gotardovog prolaza prema Rimu.

Ali, tokom noći diže se okrutni i strašni vetar, kakav nikada ranije nisu videli, i nisu se mogli mrdnuti sa tog mesta. Zbog toga su prošetali tamo-amo po šumi i pogledali predeo, pronašli zgodna stabla, sveže i dobre bunare i pristojnu zemlju da je obrađuju, zemlju ne mnogo drugačiju od one koju su ostavili u Švedskoj, i složili su se među sobom da se tu nastane i pošalju glasnika da zamoli da tu zemlju i divljinu dobiju kao imperijalni posed, što se i desilo".

Eterlin takođe kaže da su tri šumska kantona, koji su i osnovali Švajcarsku, zapravo nastanjeni trima različitim "rasama": Švic Šveđanima, Uri Gotima i Hunima, a Untervalden Rimljanima.

Henrih fon Gundelfingen pruža opširniju priču koja objašnjava migraciju iz Švedske i Frizije kao bekstvo od gladi; zapravo, navodno je švedski kralj izdao naređenje da se svakog meseca izvlači lutrija i da jedan od deset ljudi mora da se iseli sa porodicom i imovinom. Po toj verziji, bilo je 6.000 Šveda i 1.200 Frižana koji su došli do Alpa.

Brojne druge hronike iz ovog perioda pričaju istu priču, dok zemaljska skupština kantona Švic ima zabeležene proslave nazivane "Sećanje na praoce" koje su se odnosile na "progon iz Švedske" tokom gladi.

Frižanske hronike podupiru ove priče. Jedan Nemac koji je ratovao u italijanskog plaćeničkoj družini pominje da Frižani Švicere zovu "sinovima" dok Šviceri njih zovu "rođacima".

Premda se danas ovo tretira kao legenda, shodno činjenici da ne postoje pisani dokazi iz vremena u kome se migracija dogodila, narodna predanja nikada ne bi trebalo olako odbaciti.

Putopisac, istoričar i geograf Johan Georg Kol je u 19. veku ukazivao na to da stanovnici ovih oblasti zbilja liče na Skandinavce, da su "vanredno visoki, snažni i plavi".

Ako pitate pripadnike starih švicerskih porodica, oni će vam verovatno reći da je ovo istinita priča. Uostalom, zašto ne bi bila? Nije naučna fantastika. Ljudi su u tim vremenima migrirali na sve strane.

(J. G.)