OVO ĆE VAS OBORITI S NOGU: Nezapamćeno herojstvo meksičkih dečaka tokom rata sa Amerikom (FOTO)
Bili su starosti od 13 do 19 godina, bili su vojni kadeti, a narod Meksika ih se danas seća sa poštovanjem i ponosom. Ono što su uradili je čak i Harija Trumana ostavilo bez teksta
Meksiko je imao mnoštvo heroja tokom svoje burne istorije, ali nijedan u toj meri ne opčinjava tamošnje rodoljube kao što to već 170 godina čine "Los Ninos Heroes", odnosno Dečaci heroji. 1847. godine šestorica hrabrih mladih ljudi borili su se viteški za svoju mladu republiku a protiv mnogo moćnijih Sjedinjenih Država, i umrli su braneći njenu čast.
Bili su starosti od 13 do 19 godina, bili su vojni kadeti, a narod Meksika ih se danas seća sa poštovanjem i ponosom. Postoje spomenici podignuti njima u čast širom ove zemlje, a bezbroj je ulicama nazvano po njima.
O čemu se radi? Šta su uradili? Čime su to poštovanje zaslužili?
Bitka za Čapultepek je bilo poslednje poglavlje Meksičko-američkog rata. Odigrala se 13. septembra gorepomenute godine, unutar istoimene tvrđave u samom Meksiko Sitiju, koja je zapravo služila i kao vojna akademija, zbog čega je u njoj bilo dosta kadeta.
General Antonio Lopez de Santa Ana je shvatio važnost ovog položaja za odbranu prestonice, ali su Amerikanci bili brojniji, bolje obučeni, bolje opremljeni i disciplinovaniji.
General Nikolas Bravo, koji je komandovao utvrđenjem, naredio je povlačenje kada je shvatio da je bitka izgubljena, i svi su pobegli glavom bez obzira.
Svi izuzev Huana de la Barere, Huana Eskutija, Franciska Markesa, Agustina Melgara, Fernanda Montesa de Oke i Visentea Suareza. Oni su ostali i branili tvrđavu do poslednjeg, ne želeći da se predaju.
Jedan od njih, Huan Eskutija, koji je ostao poslednji živ, shvativši da je sve propalo ali ne želeći da se preda Amerikancima i da im preda zastavu, ogrnuo ju je oko sebe i skočio u smrt sa prozora. Prisutni Amerikanci su bili zadivljeni i vest o ovome su preneli dalje.
Ovaj događaj je tako ostavio traga na sve učesnike sukoba. Predsednik Hari Truman je posetio spomenik posvećen ovim mladićima sto godina kasnije, održao minut ćutanja a okupljenima ovim rečima objasnio zbog čega se tu zaustavio i zbog čega im je odao poštu: "Hrabri ljudi ne pripadaju ni jednoj zemlji. Poštujem hrabrost gde god da je vidim".
(J. G.)