SVEMIR KIDALICA: Ovo su misterije o nastanku Meseca

Znanje o tome kako je Mesec nastao je esencijalno za shvatanje same planete Zemlje i ostalih planeta

Mesec nije samo poznato nebesko telo koje viđamo svakog a dana, Mesec je nešto mnogo više od toga. Mesec, između ostalog, i diktira uslove na Zemlji, održava njenu rotaciju, drži osu uspravno. Bez Meseca, Zemlja bi se nakrenula 10 stepeni udesno, što možda ne bi uništilo život, ali bi izazvalo drastične klimatske promene.

Preporučujemo

Znanje o tome kako je Mesec nastao je esencijalno za shvatanje same planete Zemlje i ostalih planeta. Još od 80- tih godina ovog veka postoji teorija o "ogromnom udarcu", koja tvrdi da je došlo do sudara jednog nebeskog tela sa Zemljom koja se tada razvijala, i da je komad planete stvorio Mesec. Ova teorija je potkrepljena činjenicom da je pre oko 4,5 miliona godina bilo pregršt ovakvih udara u Vasioni.

Ali, u poslednjih nekoliko godina, došlo je do razvijanja novih teorija o nastanku Meseca, kao i o korelaciji naše planete sa Mesecom. Takođe, postavlja se pitanje sličnosti sastava Zemlje i Meseca.

Naravno, postoje razlike u sastavu ova dva nebeska tela. Zemljina kora je bogata gvožđem, koji čini 30 procenat mase planete, dok je kod Meseca zastupljen samo u 10 procenata. Uzorci koje je Apolo misija donela natrag na Zemlju pokazuju da i Mesec i Zemlja imaju identične izotope kiseonika, takođe u sličnim razmerama. Postoji još nekolicina izotopa koji se može naći na oba nebeska  tela, što potkrepljuje teoriju da je Mesec nastao od komada Zemlje.

U modelu koji opisuje teoriju "ogromnog udara" priča se da je Mesec nastao od 10 do 15 procenata Zemljine mase, to jeste, Zemlje u ranom razvoju. U početku je orbitirao jako blizu Zemlje, ali je kasnije njegova orbita pstala veća, čime je Zemljino okretanje smanjio na 24 časa.

2012. godine Matija Ćuk i Sara Stjuart su proširili spektar mogućih teroija o nastanku Meseca. U njihovoj teoriji Zemlja se brzo okretala, otprilike 2 do 2,5 je trajao dan, i objekat veličine Marsa se sudario sa njom, čime je od polovin mase nbeskog tela nastao Mesec.

Problem je u tome što su sve teorije o nastanku Meseca sa kojima smo se susreli do danas slične, i sve uključuju "udar" kao osnovu nastanka Meseca. Potreban je napredak u nekim idejama, da bi mogli da odrastanimo one koje se pokažu kao netačne. Jedna od ideja za koju se smatra da je potrebno unaprediti je dalje upoređivanje izotopa koji se mogu naći i na Zemlji i na Mesecu, jer je i suvišno govoriti o tome koliko su ova saznanja bitna da bi shvatili kako je zapravo nastao Mesec. Kada bi imali više saznanja o izotopima kiseonika, to bi moglo da isključi neke teorije o "udaru".

Na kraju, naučnici tvrde da se odgovor na sva ova pitanja o postanku Meseca kriju na Veneri. O Veneri znamo jako malo, osim da ima sličnu masu kao Zemlja, i sličnu udaljenost od Sunca, pa se pretpostavlja da je moguće da imaju i sličan sastav. Ali, da bi sve ovo otkrili, potrebno je da se pošalje misija na ovu planetu, a da li će to biti moguće i bliskoj budućnosti, ostaje da vidimo.

(Telegraf.rs)