Ovo su najpoznatiji atentati u istoriji čovečanstva!

Tokom istorije, brojni velikani i vođe nastradali su u atentatima. Pročitajte 10 najpoznatijih atentata u istoriji ljudskog roda

Atentat je ubistvo pojedinca, koji je obično poznata ličnost, političar, religijska figura ili plemić. U slučaju atentata obično postoje jasni motivi - ljubomora, politički ili religijski idealizam, naručeno ubistvo, osveta i dr.

Preporučujemo

Ovaj spisak predstavlja najpoznatije atentate u istoriji sa okolnostima koji su im prethodili.

Li Harvi Osvald

Li Harvi Osvald je bivši marinac kojeg je vlada Sjedinjenih Američkih Država smatrala odgovornim za atentat na predsednika Džona F. Kenedija. Istinito ili ne, Osvald je ubijen u atentatu samo dva dana nakon fatalnog atentata na predsednika, i to u podrumu sedišta policije u Dalasu. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba u Dalasu koji je imao veze sa organizovanim kriminalom.

Rubi je navodno bio uznemiren i besan zbog ubistva predsednika i želeo je osvetu. Osvald je ubijen 24. novembra 1963. godine.

Džon Lenon

Džon Lenon je bio jedan od osnivača Bitlsa, koji je stekao svetsku slavu kao član benda, a takođe i kao mirovni aktivista. Osmog decembra 1980. godine, Lenon je bio u Njujorku. Dok se vraćao u svoj hotel u večernjim satima, jedan čovek je uzviknuo njegovo ime. Dok se Lenon okretao ka njemu, on je ispalio četiri hica u Lenona. Ovaj je nastavio ka hotelu i pao. Za to vreme, atentator Mark Dejvid Čapman bacio je oružje i seo na ivičnjak, čekajući da ga uhapse.

Osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva i još uvek se nalazi u zatvoru. Njegovi motivi su još uvek nejasni.

Malkolm X

Malkolm Iks, poznat i kao Mali Malkolm bio je američki poslanik Crnih muslimana ili Nacije Islama. Često se na njega gleda kao na čoveka iza Pokreta Crna moć u 1960-im i 1970-im u kojem su Afro-amerikanci radikalizovani i postali vođeni slobodom čime su dobili poštovanje drugih Amerikanaca. Malkolm je bio član Nacije Islama, ali je postao sunitski musliman. Navodno je to bio povod da Nacija Islama izda naređenje za njegovo ubistvo.

Dana 21. februara 1965. godine Malkolm je počeo da drži govor pred publikom kada je čovek iz publike upucao Malkolma sačmarom. Druga dva muškarca su se pridružila i Malkolm je upucan ukupno 16 puta. Sva tri atentatora su bili članovi Nacije Islama. Uprkos tome što je etiketiran kao hladnokrvni radikal i napast, svetu se dopao Malkolm nakon atentata. Malkolm X ubijen je u 39. godini.

Martin Luter King Junior

Martin Luter King je bio glavni čovek iza Pokreta za građanska prava u Americi. Pokret je bio pokušaj da se odbaci rasna diskriminacija Afro-amerikanaca.  Četvrtog aprila 1968. godine, dok je stajao na balkonu sobe na drugom spratu motela, King je smrtno ranjen.

Nakon atentata u preko 60 gradova širom SAD-a izbili su nemiri, a pet dana kasnije, predsednik Džonon je proglasio dan žalosti. Dva meseca kasnije, Džejms Erl Rej, koji se nalazio u bekstvu, uhvaćen je u Londonu i poslat nazad u Tenesi da se suoči sa optužnicom za ubistvo Kinga. Rej je bio belac koji se protivio Afro-američkom pokretu za ljudska prava.

Abraham Linkoln

Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država i na poziciji se nalazio od 1861. do smrti 1865. godine. Džon Vilks But je bio špijun Konfederacije koji je bio ljut na predsednika zbog njegove podrške slobodi Afro-amerikanaca. Zbog toga je odlučio da ubije Linkolna.

Dana 14. aprila 1865. godine Linkoln je otišao u pozorište. Uz prisustvo samo jednog telohranitelja koji se šetao pozorištem, But je iskoristio priliku. Čekao je da smeh ispuni teatar i upucao predsednika u glavu. But je pobegao, ali je uhvaćen i ubijen dvanaest dana kasnije. Linkoln je imao 56. godina kada je ubijen.

Julije Cezar

Gaj Julije Cezar je bio rimski političar i vojskovođa u I veku pre naše ere. Bio je uspešni ratnik i u skladu sa vojnim uspehom započeo je građanski rat u Rimskoj republici. Nakon toga, proglašen je za diktatora. Međutim, neki senatori u Rimu nisu bili zadovoljni onim što je Cezar uradio, tako da su isplanirali da ga ubiju na Martovske ide.

Dok je šetao pored Pompejevog pozorišta, Cezara je zaustavila grupa senatora kako bi pročitao lažni predlog zakona kojim se moć vraća Senatu. Cezar je izboden dok je čitao. Prema istorijskim dokazima, više od 60 senatora je bilo prisutno. Nakon što je uboden, Cezar je pokušao da pobegne, ali je pao na pod gde su nastavili da ga ubadaju. Imao je 23 ubodne rane. Njegova smrt označila je kraj Rimske republike, a iz krvave drame izniklo je Rimsko carstvo. U vreme smrti, Cezar je imao 57 godina.

Franc Ferdinand

Nadvojvoda Austrije Franc Ferdinand, a samim tim i prestolonaslednik austrijskog trona se uglavnom smatra uzrokom otpočinjanja Prvog svetskog rata. Na dan 28. juna 1914. godine, bio je u poseti Sarajevu koji je tada bio teritorija Austrije. Dok se vozio u kočijama, njega i njegovu ženu Sofiju ubio je pripadnik Mlade Bosne, organizacije koja se borila protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine i za pripajanje Srbiji i drugim južnoslovenskim zemljama.

Prvi svetski rat počeo je mesec dana nakon atentata, austrougarskom objavom rata Srbiji. Ta objava je imala domino efekat širom Evrope gde su svi saveznici Srbije objavili rat Austrougarskoj i njenim saveznicama. U vreme atentata, Ferdinand je imao 50 godina.

Džon F. Kenedi

Džon Ficdžerald Kenedi je bio tridesetpeti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Na poziciji se nalazio od 20. januara 1961. do smrti 22. novembra 1963. godine. Vreme njegovog predsednikovanja smatra se najuzbudljivijim u XX veku. Svemirska trka, Pokret za građanska prava u Americi, Kubanska kriza, gradnja Berlinskog zida i početak Rata u Vijetnamu, odigrali su se za to vreme. Uprkos stotinama svedoka njegovog atentata, postoji mnogo sumnji koje okružuju Kenedijevu smrt, što je mnoge navelo da veruju u zaveru.

Nešto pre 12:30 časova, Kenedi je putovao kroz Dalas u limuzini bez krova. Tri hica su potom ispaljena iz puške u predsednika. Kenedi je uskoro podlegao ranama u bolnici. Li Harvi Osvald osumnjičen je za ubistvo predsednika. Ovaj atentat posebno ima brojne teoretičare zavere, naročito zbog toga što je sve do svoje smrti Osvald tvrdio da je nevin. Među onima koji se sumnjiče za atentat su FBI, Kuba, CIA i Sovjetski Savez. Mnogi veruju da je mogla da postoji zavera među svima njima. Slučaj nikada do kraja nije izveden, niti su pronađeni bilo kakvi konkretni dokazi da je Osvald radio sam, pa čak i da je bio uključen u ubistvo. Uprkos brojnim istragama, smrt je i dalje obavijena misterijom.

(Telegraf.rs / izvor: NationalGeographic.rs)