U ovom turskom gradu obožavaju Srbe. Pogodite o kojem se radi (FOTO) (VIDEO)

Okružena prirodnim lepotama, na samo nekoliko kilometara od planine i mora, u azijskom delu Turske, nalazi se prva prestonica Osmanske države. U njoj živi 60 odsto stanovnika koji su poreklom sa naših prostora, zbog čega možete na svakom koraku da naiđete na nekog ko će razumeti naš jezik

Kada kod nas neko spomene Tursku, na pamet mu odmah padne orijent, spoj istoka i zapada, i nezaobilazne čaršije koje krase njihovu kulturu. A kada se u Turskoj spomene Balkan, prvo pomisle na grad Bursu koja prosto odiše mentalitetom s naših prostora.

Bursa je stara 8.500 godina, njom je vladalo šest država, a danas je četvrti najveći grad Turske sa 2,1 miliona stanovnika. Čak 60 odsto ljudi poreklom i sa Balkana živi u ovom gradu, zbog čega su čelnici Burse rešili da posle više od 70 godina uspostave prijateljske i poslovne odnose sa našim poluostrvom, i njegovim državama.

Na čelu sa gradonačelnikom Redžepom Altepeom i Udruženjem privrednika iz bivših jugoslovenskih zemalja koji žive u tom gradu - "Rumelisiad", novinari iz Srbije, među kojima je bila i ekipa Telegrafa, bili su gosti ovog brdovitog industrijskog grada.

Koreni samog gradonačelnika su sa prostora bivše Jugoslavije, odakle su mu deda i otac, majka mu je iz Bugarske a supruga iz Grčke. On kaže da Bursa "miriše na Balkan i da su blisko vezani za naše poluostrvo".

Verujemo da ste o Bursi čuli dosta stvari, ali smo rešili da vas bolje upoznamo sa gradom koji se razvio pod Bitinijskom, Rimskom i Vizantijskom civilizacijom. Osmanlije su 1326. godine na čelu sa sultanom Orhanom Gazijem zauzele grad i tada je počeo period Otomanske vladavine. Zbog toga grad predstavlja pravi prikaz njihove kulture i na svakom ćošku se mogu videti delići njihovog traga.

Naša višednevna poseta je počela sletanjem na istanbulski aerodrom, a po ulasku u najveći grad u zemlji smo mogli da vidimo pripreme za obeležavanje Dana državnosti. Svakom zgradom, objektom i ulicom su viorile zastave Turske i one sa likom Mustafe Kemala Ataturka, koje su deo ceremonije proslave osnivanja moderne, sekularne i evropski orijentisane države.

Ekipa Telegrafa je imala čast da u Bursi prisustvuje obeležavanju 91. godišnjice osnivanja moderne Turske. Pored građana koji su sa obeležjima države zauzeli centar grada, gradonačelnik i druge zvanice iz oblasti Burse su prisustvovali ceremoniji. Sam Ataturk, otac nacije i prvi predsednik Turske, imao je u ovom gradu četiri kuće.

U defileu su učestvovali pripadnici policije, njihov orkestar, đaci, kao i učenici iz Somalije koji su bili obučeni u njihove nošnje, a koji su došli da se školuju u ovom severozapadnom gradu male Azije. Oni su nam na dobrom engleskom jeziku ispričali da u Bursi idu u srednju poljoprivrednu školu, da im se dopada grad i da im je drago što su deo proslave.

Ceremonija je počela sviranjem turske himne, nakon čega su se smenjivali razni programi upriličeni za ovu svečanost. Prisutnima se obratio i Redžep Altepe, koji je jedini gradonačelnik u Turskoj koji je osvojio drugi mandat na čelu nekog grada.

Ono što mora da se primeti u Bursi je planina Uludag koja izgleda kao utvrđenje koje čuva grad od raznih neprilika. Visoka 2.453 metara, sa nacionalnim parkom i sa najmodernijim skijaškim centrom u zemlji, predstavlja prirodnu lepotu koja krasi region Marmare.

Čelni ljudi grada su prepoznali potencijal ove planinske lepotice i napravili su žičaru koja od centra Burse vodi do vrha, i to za 15. minuta, kako bi građanima bila što pristupačnija. Plan gradonačelnika Altepea je da svaki deo grada poveže sa žičarama da bi se smanjila gužva u saobraćaju, koja je najveća, kao i svuda, u vreme kada se ljudi vraćaju sa posla.

Bursa pored planine Uludag ima i deo koji izlazi na Mramorno more. Obala dugačka oko 135 kilometara se polako sređuje i za par godina se nadaju da će biti spremna da konkuriše i najpoznatijim turskim letovalištima.

Centrom grada dominira Kapali čaršija sa 10 bazara sa najraznovrsnijom robom, koja je dugačka osam kilometara. U njoj možete da pazarite razne turske đakonije, od ratluka, kestena - po čemu je Bursa poznata, do svile, zlata i garderobe. Kroz jednu ulicu u čaršiji, u pešačkoj zoni, napravili su šine za tramvaj zbog čega daje dojam davnih vremena.

Bursa je bila prva prestonica Osmanske države, i jedna od mnogih istorijskih znamenosti je grobnica osnivača osmanske države, Osmana i Orhana Gazija.

Ukupno se u ovoj grobnici nalaze ostaci šest turskih sultana, a nalazi se u jednoj od najlepših gradskih bašta - Osmanovom mauzoleju. Iz ove bašte se može videti cela Bursa, sa terase koja pruža poged na panoramu grada.

Bursa je najznačajniji industrijski i kulturni centar Turske, a posle Istanbula zauzima drugo mesto po ekonomskoj snazi. Kroz istoriju, Bursa je uvek bila bitan trgovinski centar sveta, a danas je drugi po redu grad sa najvećim izvozom u Turskoj. Rangirana u prvih 100 najbrže rastućih gradova i igra bitnu ulogu u industriji zemlje.

Centar je auto, tekstilne i prehrambene industrije, i ima 26 industrijskih zona u gradu. To dokazuje i podatak da je dolaskom Altepea na čelo grada otvorena fabrika za proizvodnju tramvaja, koji se sad uspešno izvoze u inostranstvo.

Grad ima svoje avione "Bursaer", koji će leteti za Izmir i Istanbul kada dobiju dozvolu da izgrade veći aerodrom od sadašnjeg, a od pre dve godine imaju hidroglisere i hidroavione koji povezuju Bursu sa gradovima u Turskoj.

Bursa se okrenula i eko turizmu, i odlučili su da umesto objekata koji sruše, ili će biti rušeni, u širem centru grada zamene parkovima i zelenim površinama. Sredili su ulice i nasipe oko reka, a u planu su i projekti koji će učiniti ovaj grad još lepšim za život. Ono što je interesantan podatak je da Bursa od otpada pravi struju i čak 45.000 stanova dobija besplatno struju od prerade.

Obnovljena je tvrđava i Kapali čaršija, renovirani su stari hamami i napravljen je moderan tehnološki centar za mlade naraštaje, prvi takav u Turskoj. Posvetili su pažnju i kulturnim dobrima, a oko grada se nalazi  60 manastira. U planu je i obnova pravoslavne crkve, koja je više puta kroz istoriju zatvarana.

Da bi pokazali svoju ljubav prema Balkanu, restaurirali su i nekoliko objekata u Skoplju, Bosni, Bugarskoj, na Kosovu... Pomažu i drugim gradovima u svojoj zemlji, finansijski i sa idejama.

Kažu da su ovde svi srećni i da je to jedini grad u Turskoj koji se trudi da zadrži stanovništvo od odlaska iz njega. U tome i uspevaju jer se svake godine broj stanovnika povećava za 50.000, polovina je novorođenih a polovina je onih koji su se doselili.

Prosečna godišnja plata u državi iznosi 11.000 dolara, dok je u Bursi 13.000 dolara, a plan gradonačelnika je da 2023. godine bude 25.000 dolara. Još jedan podatak je zaista interesantan. Naime, grad plaća sahrane preminulih, a čak obezbedi i ručak ili večeru nakon pogreba. Kada je zima, otvaraju se državne kuće za beskućnike. Još jedan značajan projekat je uspešno završen, a to je izgradnja azila za pse lutalice, čija je površina 120.000 kvadratnih metara.

Trenutno se gradi jedan od najmodernijih stadiona Fudbalskog kluba "Bursaspor", čija izgradnja košta 250 miliona dolara i moćiće da primi 45.000 posetilaca. U Londonu je već dobio nagradu iako još uvek nije u potpunosti izgrađen, a kada to bude učinjeno, biće to drugi po veličini stadion, posle minhenskog. Logo Burse - krokodil, biće zaštitni znak tog sprotskog objekta.

Telegraf je posetio i gradsku medijsku kuću "Olaj", koja ima televiziju, dnevne novine, magazine i radio stanicu. Domaći novinari su nas sproveli kroz moderan objekat kojim mogu da se pohvale samo najpoznatije svetske medijske kuće. "Olaj" je jedina gradska stanica, dok su sve ostale u privatnim rukama.

Pre dve godine počeli su sa obnavljanjem kulturnih baština, a UNESKO je u junu ove godine stavio pod zaštitu sedam mesta u provinciji Burse. Takvo jedno smo posetili, etno selo Džumalkizik, koje je staro oko 750 godina. Stanovnici najstarijeg sela u Turskoj se uglavnom bave poljoprivredom i prodajom suvenira. 10.000 ljudi živi u njemu, oko 350 porodica.

Njegov naziv dolazi od turske reči cuma (petak), čime se naglašava važnost ovog dana određenog za muslimansku molitvu i okupljanja, i imena jednog od izvornih turskih plemena plemena - Kızıka.

U Džumalkiziku se živi veoma jednostavno, daleko od gradske vreve i brzog života koje moderno vreme nosi. Kruške, breskve i trešnje iz ovog kraja su poznate širom zemlje i Evrope. Gostoprimstvo može da se oseti na svakom koraku i meštani su se već navikli na veliki priliv turista.

Uske brdovite kaldrme, stare kuće obojene u šarene boje, dimnjaci iz kojih izlazi para, domaći proizvodi, deca koja se igraju na ulicama i pomažu roditeljima u prodaji ručnih radova, samo su neki od prizora koje mogu da vas vrate u prošlost i pomognu vam da osetite duh ovog drevnog sela.

U njemu se ne može ništa raditi na kućama bez dozvole nadležnih institucija, ni jedan ekser ne sme biti ukucan kako bi se sačuvala autentičnost mesta. Za sada je renovirano skoro 60 odsto sela. Turizam je počeo da se razvija pre 7-8 godina i u početku su dolazili samo domaci gosti, dok se danas mogu čuti razni jezici na ulicama.

U njemu možete da popijete tursku kafu iz fildžana i da pojedete njihov specijalitet gozleme - tanku pitu sirem i zeljem. Na samo 15 kilometara od centra Burse, u podnožju planine Uludag možete da vidite selo koje je pravi predstavnik ostatka osmanske arhitekture.

Naši domaćini su nas odveli na performans kulturno-umetničkog društava "Osman Gazi", koje je osnovano 2004. godine. Momci i devojke iz ovog društva mogu da igraju dva sata bez prestanka, i svi oni su poreklom, takođe, sa Balkana.

Učestvuju na festivalima na kojima prikazuju igre kombinovane iz raznih zemalja, među kojima su i igre iz Srbije. Trener ovih mladih ljudi je iz Gnjilana, a ovo razdragano društvo čini 280 igrača.

Pogledajte video:

(N. Ivanovski)