MISTERIOZNA PRIČA: Posle 25 godina srela je brata za koga je mislila da je mrtav, i saznala mračnu tajnu njene porodice!

Zamislite da vam se desi isto ovo što i ovoj devojci, da u izlasku upoznate momka, i ispostavi se da vam je to brat za koga već 25 godina mislite da nije među živima

Šta biste vi uradili da u izlasku sretnete potpunog neznanca za koga se ispostavi da vam je rod, i to vrlo blizak? Kako biste prihvatili "novog člana porodice"?

Preporučujemo

Upravo to se desilo junakinji ove priče. Anja je otkada zna sa sebe rasla kao jedinica. Seća se slike iz svog detinjstva, na kojoj je sa svojim bratom na ljuljašci. Bilo je leto, bili su nasmejani i bezbrižni. Na desnoj podlaktici imali su identične belege, imali su istu boju kose i očiju. Rođeni su u razmaku od godinu dana. Njen brat, nažalost, nije doživeo drugi rođendan. Ona se toga ne seća jasno, ali zna da joj je majka pričala da je došlo do komplikacija posle jednog virusnog oboljenja.

Tako da je Anja rasla sama, bez brata ili sestre. Uvek je bila malo stidljiva i povučena, zanimale su je knjige i poezija, kao i prirodne nauke. Posle srednje škole iz Čačka je došla u Beograd i upisala stomatologiju. Bila je dobar đak, tako da je svoje radne navike samo primenila na fakultet i završila ga u roku.

Ali sve to vreme Anja je osećala kao da joj nešto fali, kao da je deo njen silom otet i da ništa nikada to ne može popuniti. Nije nikada bila asocijalan tip, imala je pregršt drugara i drugarica, imala je iza sebe i nekoliko ozbiljnih veza. Na prvi pogled, Anja je imala savršen život, ali samo je ona znala da u sebi nosi prazninu, još od malih nogu. Brinula je o majci, ona je bila jedino što ima. Oca nikada nije upoznala. U poslednjih nekoliko godina, majka joj je naglo postala depresivna i delovalo joj je da se ne može izvući iz toga. Anja je bila jako vezana za svoju porodicu, i htela je da uradi sve da bi im pomogla.

Te subote nije ni htela da izlazi u grad. Bio je novembar, bilo je hladno i kišno vreme. Želela je da bude sama kod kuće i da čita knjigu koju je kupila na Sajmu nekoliko dana ranije. Radovala se tome, kad joj je zazvonio telefon.

- Hej, ja sam, hajmo do grada.

- Ne ide mi se, zaista, hoću da ostanem kod kuće.

- Hajde Anja, Milica je diplomirala, idemo da popijemo piće, dva. Haaajde, obćavam da ćemo se vratiti zajedno, neću ni ja da ostajem dugo.

- U redu, u redu, ako je tako, evo spremam se - reče Anja. - Vidimo se za dva sata u našem lokalu.

Dok se oblačila razmišljala je da joj se ne ide među ljude sada, ali da nije lepo da ne ispoštuje drugaricu. Imala je neki čudan osećaj u stomaku, kao da postaje anksiozna, međutim, to je brzo ignorisala i nastavila dalje sa spremanjem.

Kada su ušli u kafić, već je bilo prepuno, ali one su imale svoj sto. Došle su i stale, naručile koktele i počele da se zabavljaju, privlačivši pažnju okolnih momaka. Posle samo sat vremena Anji je bilo jasno da ovo nije veče u toku kojeg će popiti dva pića i vratiti se kući, ali se samo nasmejala i nastavila sa dobrim provodom. Tada joj je prišao ON, naslonio se na njen sto i nasmešio.

- Zdravo devojčice. Nadam se da ne smetam.

- Pa onako, tu sam sa drugar.....

- Neću dugo, hteo sam da ti se javim, video sam te čim si ušla u lokal, deluješ kao najveselija osoba u prostoriji i šire i od tada ne mogu da sklonim oči sa tebe.

Anja se osećala čudno, te oči je negde već videla, stomak joj se okretao u krug, a kolena su počela da klecaju. Nije se ovako osećala godinama. Zbunila se, i tako zbunjena počela je da zamuckuje, da sklanja pogled i crveni, počela je da mlatara rukama dok govori i slučajno je zakačila čašu sa vinom, koja je završila na rukavu bele košulje njenog novog poznanika.

- Jaoooo, izvini, izvini, molim te. Evo naći ću maramicu ili salvetu da to obrišemo. Čekaj sekund, molim te.

- Ma ne brini - nasmejao se njen sagovornik, širokim osmehom koji je Anji iz nekog neobjašnjivog razloga bio užasno poznat.

- Zavrnuću rukav, opusti se - rekao je.

Kada je zavrnuo rukave do lakata, Anja je pogledala u njegovu ruku i ispustila čašu, zateturala se nazad i umalo pala. Shvatila je zašto se tako osećala, zašto joj je osmeh bio tako poznat, zašto joj je stomak radio. To je bio ON, to je bio njen brat, nije imala trunke sumnje. Imao je isti beleg kao i ona, na istom mestu. Izvadila je njihovu požutelu fotografiju iz novčanika, pokazala mu, na šta se on samo nasmejao i rekao joj:

- Znam Anja, znam. Konačno sam te našao. I više me nikada nećeš izgubiti.

Dao joj je njegov broj telefona, i ne stigavši da izusti još nešto, Anja je istrčala iz kafića, uhvatila taksi i otišla kući. Nije htela da zove majku, samo je spakovala nekoliko stvari i odjurila pravo kod nje. Kada ju je ugledala na vratima tako rano ujutru, njena majka je znala o čemu se radi. Anja je bila zbunjena, nije znala šta da kaže. Nije se više osećala kao da je sama na svetu, ali joj je ipak nešto budilo sumnju i nemir. Sela je sa majkom i pre nego što je rekla bilo šta, majka je rekla

- Znala sam da će ovaj dan doći. Nadala sam se da neće, ali je došao. U pravu si, on je tvoj brat, i da, rekla sam ti da je umro kad si ti bila mala. Istina je da je dat na usvajanje.

- Zašto? - upitala je Anja, vidno zbunjena.

- Jer je neželjeno dete, jer sam bila napastvovana malo posle tvog rođenja Anja. Bila sam silovana, ostala sam u drugom stanju i nisam mogla sa time da se nosim. Mislila sam da ću moći da ga volim, ali nisam mogla, dala sam ga na usvajanje i mislila da će to biti kraj priče, ali nije bilo tako....

- Kako to misliš? Šta se dešavalo?

- Pre par godina me je našao, i počeo da mi se javlja češće. Bio je ljut. Rekao je da će se mešati tebi u život, i da će svima obelodaniti šta se zaista desilo i svima reći za moju sramotu. Nisam mogla da se nosim sa time. Ali Anja, on jeste tvoj brat, tvoja krv, znam da ti je uvek nedostajao. Ja jednostavno nikada nisam mogla da ga posmatram kao svoje dete, nikada nije mogao da bude isto kao ti.

- Pa kako sada ja da se ponašam? Šta da radim?

- Kako god ti osećaš u sebi da je ispravno Anja, odluka je sada samo tvoja.

U tom trenutku je Anji zazvonio telefon, bio je to ON, njen brat. Setila se onog njegovo osmeha i belega na ruci koji su delili. Zatvorila je oči u nadi da sve ovo sanja. Ali nije bilo tako....

Šta bi ste vi uradili da vam se desi situacija kao Anji? Da li biste prihvatili brata koji se pojavio posle 25 godina, znajući da je situacija ovakva kao što je opisana u priči? Da li bi nekome ko je vaša krv pružili drugu šansu, iako znate da nikada nećete biti harmonična porodica?

Vaše odgovore možete ostaviti u komentarima.

Ako vam se dopada ova priča, možete pročitati i Tvoja sledeća tri statusa na Fejsbuku postaće stvarnost, Imao je dobar posao, odličnu platu, a onda je dobio dedino pismo koje je promenilo sve! i Bio je narkoman sa čudesnim darom, ali onda je morao da bira da li će spasiti nedužnu decu ili sebe!

**Napomena: Ova priča je izmišljena, svaka sličnost sa stvarnim likovima i situacijama je slučajna.**

(Telegraf.rs)