MISTERIOZNA PRIČA: Tvoja sledeća tri statusa na Fejsbuku postaće stvarnost...

Šta bi ste vi uradili da vam se dogodi ovako nešto?

Društvene mreže svi koriste, ali ih zaista retko ko ozbiljno shvata i vraća se da razmisli o onome što je napisao. Međutim, šta bi bilo kada bi odjednom sve što napišete na Fejsbuku postalo istina?

Kao i skoro cela njegova generacija, Stevan se veoma brzo navikao na društvene mreže i korišćenje istih. Jednostavno morao je da se ima smartfon, morao je da uvek bude na internetu i mora je da bude u toku. Sve što se dešavalo u njihovom svetu, dešavalo se na internetu.

Retko ko je sa drugima pričao, svi su besomučno koristili četove i slične aplikacije. Ponekad je mislio da su prošli dani, a da nije čuo glas svojih drugara ili devojke. Kako je Stevan postajao stariji, život mu se sve više koncetrisao oko Fejsbuka i interneta. Tu je pričao sa ljudima, devojkom, čak i sa porodicom. Osećao se kao da je otuđen, ali da ne može da se iščupa iz kandži sajber sveta.

Umeo je da izađe da prošeta, ali je i tada uglavnom držao uključen internet na telefonu, uz objašnjenje da će nekome možda hitno zatrebati, ili da će se nešto bitno desiti, pa da ne propusti.  Nekad je mislio da je internet unazadio ljudski rod, a nekad je smatrao da je to jednostavno logičan sledeći korak u evoluciji čoveka. Mislio je o ispraznim statusima, slikama iz šopinga i sa kafa, slikama iz izlazaka i pitao se da li je moguće nešto dobro izvući iz svega toga.

- Ako mi već pružaš svet na dlanu, bilo bi u redu da to prvo bude prijatan svet za gledanje - rekao je u sebi Stevan, kada se začuo dobro poznati zvuk sa telefona. Stigla mu je notifikacija da mu je neko pisao.

Očekivao je da je devojka, ili neko od virtuelnih drugara, međutim pisalo je samo Facebook User, bez slike i bez prethodnog obraćanja, samo je pisalo

- Zdravo Stevane. Imam ponudu za tebe.

Stevan is typing....

- Nisam zainteresovan.

- Zar ne bi bilo logično prvo da čuješ ponudu, pre nego je odbiješ. Ipak ti za sebe misliš da si veliki humanista, sad si baš o tome razmišljao, zar ne?

- Otkud ti znaš o čemu sam ja mislio?

- Recimo da znam. Mogu da ti navedem još nekoliko primera da shvatiš da sam u pravu, ali bih više voleo da pređemo na stvar, Stevane.

- U redu. Imaš tri minuta pre nego te blokiram.

- To mi je više nego dovoljno.  Pošto misliš da svi uludo pišu Stevane, ti ćeš imati priliku da ne pišeš uludo. Sledeća tri statusa koja napišeš postaće istiniti, od reči do reči, onako kako si ih ti napisao. Ti biraš da li ćeš pomoći drugima, da li ćeš nekome se osvetiti ili da či ćeš se baviti samo sobom. Da li ćeš pomoći porodici, da li ćeš izlečiti dedu, ili možda vratiti svima koji su ti zagorčali detinjstvo.

- ....

- Sledeća tri statusa će ti biti istinita Stevane, iskoristi ih mudro i pokaži da si bolji od drugih, kad već misliš da jesi. Prijatno.

Na putu kući razmišljao je šta bi sve mogao da uradi sa svojim novim darom, ko je zaslužio osvetu, kome od njegovih bližnjih treba pomoć ili čudo. Kako je prilazio stanu shvatio je da sve više počinje da misli na sebe i svoje potrebe. Ušao je u stan, okačio jaknu i seo za svoj uvek upaljeni laptop. Uključio je Fejsbuk i naslonio prste na tastaturu...

Foto: freeimages.com/patyvo
Foto: freeimages.com/patyvo

Kako bi ste vi iskoristili ovaj dar koji je Stevan naprasno dobio? Da li bi pomogli porodici i prijateljima, ili samo sebi? Da li bi pokazali da ste humanitarac ili bi ipak obezbedili sebe i samo sebe, znajući da druga prilika neće naići? Vaše mišljenje možete ostaviti u komentarima.

Ako vam se dopala ova priča, možete pročitati i - Imao je dobar posao, odličnu platu, ali onda je dobio dedino pismo koje je promenilo sve, Bio je narkoman sa čudesnim darom, a onda je morao da bira da li će spasiti nedužnu decu ili sebe, Da možete da uradite za jedna dan šta god poželite, i da ga posle resetujete, šta bi to bilo?

**Napomena: Ova priča je izmišljena, i svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna. **

(Telegraf.rs)