POTRESNO: Otvoreno pismo majke sinu narkomanu

Potresno pismo majke koja je odlučila da u njemu iskaže sve svoje emocije i strahove prema sinu koji je dugogodišnji narkoman, još jednom će dokazati koliko je veza između deteta i roditelja duboka i da ništa ne može da joj stane na put

Jedna neimenovana majka koja je mnogo propatila gledajući sina kako tone u svoju zavisnost od droge, odlučila je da mu napiše pismo. Već dugo je imala potrebu da mu otvoreno kaže sve ono što misli i konačno je skupila hrabrost da se izrazi onako kako je želela.

Preporučujemo

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:

"Jasno se sećam dana tvog rođenja. Moj vodenjak je pukao i rodio si se sledećeg jutra u 3.50 sati ujutru, težak samo 3,2 kilograma. Kada sam te prvi put uzela u ruke, gledala sam najlepšu i najsavršeniju stvar ikada. Sve drugo i svi drugi izgledali su prljavo, ali si ti izgledao i mirisao savršeno. Volela sam te bezuslovno od prvog trenutka.

Tokom svoje adolescencije, postao si veoma problematičan. Nemiri između tebe, tate i mene, tek sada shvatam, imali su dubok i trajan uticaj na tebe. Zbog toga mi je iskreno žao.

Sa svojih 16 godina izgledao si izgubljeno. Odselio si se - hteo si da budeš samostalan i nezavisan. Nisam te zaustavljala, jer je tada bilo teško živeti u kući sa tobom.

Gledala sam te kako odrastaš. Videla te kako se mučiš sa svojom dubokom zavisnošću od ilegalnih supstanci. Slavila sam rođenje tvoje dece. Uživala sam u načinu na koji si se prepustio očinstvu, divila se tvojim sposobnostima, tvom temperamentu, smirenosti i dobroti.

Onda su naišli crni oblaci: problemi sa novcem, prekid tvoje veze, predoziranje, haos i usamljenost. I konačno, svhatanje da si ti, moj voljeni sin, zavisnik od heroina i kreka.

Tokom poslednje tri godine, gledala sam te kako se uništavaš. Ponekad nisam mogla da podnesem sve to, ali danas smo zajedno bili u perionici i proveli neko vreme sami.

Vilica ti je bila polomljena zbog tuče u koji su upao pre nekoliko nedelja. Mršav si i koščat i mirišeš oporo.

Napunili smo mašine vešom, a tvoja odeća je bila išarana mrljama od krvi i kao mapa je pokazivala gde si sve ubo špric.

Rekao si mi da ti treba čišta odeća jer ćeš ići na tretman u centar za odvikavanje. To je jedino što želim da čujem i znam o tome. Ali ne dozvoljam sebi da se nadam previše. O tome se ne priča danima kada provodimo vreme nasamo.

Idemo na kafu, da malo pričamo i smejemo se zajedno. Prepoznajem te trenutke normalnosti i moram da ih prigrabim.

To su dobri trenutci.

I kad se rastanemo, neprestano mislim na tebe.

S ljubavlju,

Mama."

(Telegraf.rs / Izvor: zena.blic.rs)