LAŽU NAS GODINAMA: Ovo su istine i laži o globalnom zagrevanju

Naučnici upozoravaju da bi se ljudi za koju godinu mogli “probuditi” u svetu koji ne poznaju, opasnom i teškom za život, koji će stvoriti nezaustavljive klimatske promene. Ali, da li je sve to surova istina na koju treba da se pripremimo, ili ipak treba da budemo optimistični. Pročitajte u sledećim redovima

Kada se govori o klimatskim promenama, postoji mnogo zabluda, otvorenih laži i pogrešnih informacija koje kruže internetom. Zapravo, svi sajtovi kritikuju i suprotstavljaju se naučnom zaključku da stvorena emisija gasova staklene bašte šteti globalnom zagrevanju.

Preporučujemo

U nastojanju da razjasnimo određene zabune oko klimatskih promena, ovo su 6 mitova o njima koji su raskrinkani.

ZEMLJA NE MOŽE VIŠE DA SE UGREJE NEGO INAČE ZATO ŠTO SE HLADI

Istina: Postoji razlika između kratkoročnih i dugoročnih vremenskih promena.

Iz dana u dan varira količina padavina, temperature i oblaci koji kruže. Klima, s druge strane, ima prosečni vremenski obrazac na više godina. Prilikom ispitivanja klimatskih promena, naučnici obično ispituju period od 30 ili više godina, dok se vremenske prognoze predviđaju za 5 do 10 dana.

Čak i da klima postane toplija, ipak će i dalje biti hladnih dana i snežnih oluja.

KLIMA SE MENJALA RANIJE I NORMALNO JE DA ĆE SE OPET PROMENITI

Tačno je, klima se menjala u prošlosti, ponekad čak i veoma brzo.

Istina: Ranije su prirodni faktori uticali na promenu klime, ali sad ljudi izazivaju najveći deo njih.

Jedan od najvećih "kontrolora" klimatskih sistema, i u prošlosti i sad, je ugljen-dioksid. Trenutno je količina ugljen-dioksida u atmosferi najveća u ljudskoj istoriji.

SUNCE JE ODGOVORNO ZA GLOBALNO ZAGREVANJE

Istina: Naučnici su sproveli studiju tokom koje su posmatrali interakcije sunca sa klimom, i zaključili su da nijedno nedavno ponašanje sunca nije imalo uticaj za današnje smene.

Većina zagrevanja na globalnom nivou u poslednjih 50 godina može se objasniti efektima ljudskih uticaja. Posebno zbog emisije sagorevanja fosilnih goriva i od seče šuma, dok su prirodni faktori odigrali malu ulogu.

UGLJEN-DIOKSID NIJE OPASAN JER JE BILJAKAMA POTREBAN

Biljkama je potreban ugljen-dioksid da bi se razvijale. Ali, istraživanja pokazuju da previše ugljen-dioksida u vazduhu šteti biljkama jer usevi mogu da budu manje hranljivi.

Istina: Ekstremne toplote i padavine ne mogu da oštete useve.

NAUČNICI SE NE SLAŽU OKO KLIMATSKIH PROMENA

Istina: Svi naučnici i istraživači klimatskih promena se slažu da ljudske aktivnosti doprinose globalnom zagrevanju.

Jedino postoje debate koliko značajno će biti zagrevanje i koja će mesta biti pogođena.

(Telegraf.rs / Izvor:mashable.com)