BOŽANSKA KOMEDIJA: Čitao iz šešira sa zlatnih ploča koje niko nije video i tako osnovao Mormonsku crkvu (VIDEO)

Nakon što mu se javio Bog i rekao mu da osnuje novu crkvu jer ostale nisu ispravne, Džozefu Smitu se javio i anđeo Moroni koji ga je uputio na tačnu lokaciju gde će naći zlatne ploče koje sadrže istinu o Isusu Hristu i pravoj prirodi sveta. Ono što se desilo posle toga je bolje od svake komedije

Pre izvesnog vremena smo se bavili nekim zanimljivim verovanjima mormona, pre svega njihovom kontraverznom kosmologijom. Sada ćemo se pozabaviti načinom na koji je ova religija nastala, odnosno načinom na koji je njen osnivač i prorok Džozef Smit svojim sugrađanima obznanio "istinu".

Preporučujemo

U pitanju je verovatno najveći prevarant u istoriji svetskih religija, koje su, podsetimo, prepune prevaranata, a koji je namagarčio verovatno najnaivnije vernike u istoriji svetskih religija, koje su, podsetimo, prepune naivnih vernika. (Ovo se ne odnosi na današnje mormone kojima je teško da raskinu sa onim u šta veruju generacije njihovih predaka, kao što bi i vama bilo teško da raskrstite sa sopstvenom verom ma kakve vam dokaze ljude predočili.)

Kako je sve počelo? Vratimo se u 1827. godinu, kada je Džozef Smit ljudima u pensilvanijskom gradu Harmoniju, koji se danas zove Oukland Taunšip, obznanio da je pričao sa Bogom tokom jedne od svojih redovnih molitvi u šumi, tokom koje ga je upitao da li bi trebalo da bude protestant ili katolik.

Iznenada, tvrdio je on, pred njim su se pojavili Bog i Isus koji su mu rekli da bi trebalo da pokrene sopstvenu crkvu jer nijedna druga nije ispravna.

Nakon što je svojom pričom privukao dovoljan broj ljudi, rekao je da je razgovarao sa anđelom po imenu Moroni, koji mu je rekao da je on (Moroni) po poreklu američki urođenik, objasnivši mu usput da su pre mnogo hiljada godina svi američki urođenici bili bele puti kao i on (Moroni), te da su svi došli u Ameriku iz Jerusalima. Nekoliko vekova kasnije posetio ih je Isus Hrist i preneo im istinu. Međutim, Moronijevo pleme su pobila druga plemena pa im je Bog za kaznu dao crvenu kožu. Ovo je ono što je naravno Džozef Smit ispričao vernicima.

Potom mu je anđeo Moroni rekao da postoje zlatne ploče koje su zakopane u šumi, te mu je kazao i tačnu lokaciju na kojoj se nalaze. Na njima je bila ispisana istina o Bogu i istorija Moronijevog naroda. Pošto su napisane na jeziku koji Smit nije razumeo, objasnio mu je Moroni, postoje i dva kamena pomoću kojih će pročitati šta na njima piše (ta dva kamena se zovu Urim i Tumim).

Potom je celom gradu rekao da je našao ove zlatne ploče na kojima se nalazi novo jevanđelje napisano čudnim pismom, kao i dva kamena pomoću kojih će ih pročitati, baš kao što mu je Moroni i rekao da će biti. Međutim, napomenuo je vernicima, ne sme nikome da ih pokaže. Samo on sme da ih vidi. Samo on, i niko više. Oni će ih čitati kada ih on prevede na engleski.

Niko nikada nije video zlatne ploče o kojima je Smit pričao, iako je mormonizam baziran na njima.

Šta se dalje dešavalo? Na priču je posebno "navukao" veleposednika i izdavača Martina Harisa, koji je pristao da zapisuje sve ono što Smit prevede. Kako se to odigravalo? Tako što je Džozef rekao Harisu da su ploče (koje Haris nije video) u šeširu, te da su na njima dva gorepomenuta kamena koji će mu pomoći da prevodi.

Zašto su u šeširu? Zato što je neophodno da se eliminiše svetlo u sobi kako bi tekst bio lepo prevođen i čitan. U tu svrhu - slušajte sada ovo - Džozef Smit je stavio glavu u šešir i "čitao" sadržaj ploča Harisu koji je zapisivao. Ovo nije jedini put da je prevodio ovako; postoje i drugi svedoci koji su o tome govorili. Kasnije je prevodio i tako što bi Harisu diktirao iz susedne sobe, a posle toga je napredovao pa mu ploče nisu ni trebale da bi prevodio.

Logično, nisu svi bili toliko naivni kao Haris i njemu slični. Harisova supruga je izrazila sumnju, pa je on prvobitnih 116 stranica rukopisa odneo kod nje na uvid, ne bi li je ubedio. Te stranice su nestale, a ponovni "prevod" nije bio isti kao i prvobitni.

Zašto? Zato što se Smitu zgodno javio Bog i rekao mu da je ljut na njega jer je dozvolio Harisu da odnese stranice, zbog čega više neće moći da prevodi sa ploča sa kojih je prevodio nego će morati sa drugih; naravno, priča je ista, samo drugačije ispričana.

Ovakvih storija o nastanku mormonske vere ima bezbroj, ali ova je svakako najsmešnija. Komični prikaz ove priče možete pogledati i na insertu iz "Saut parka" priloženom iznad.

Za kraj ćemo samo spomenuti još jedan zanimljiv slučaj njegove prevare: nakon što je 1835. godine došao u posed egipatskih papirusa sa hijeroglifima, objavio je "prevod" koji je danas poznat među mormonima kao Knjiga Avramova. Tada je to moglo da prođe, pošto tada još uvek niko nije znao da čita egipatske hijeroglife. Danas, kada znamo, znamo i da je njegov "prevod" potpuna nebuloza i da nema veze sa mozgom. To naravno ljude ne sprečava da i dalje veruju u njenu tačnost.

(S. P.)